Balkan želi da "uskoči" u brzi voz - Trenutno stanje železnica poražavajuće, više od 90% pruga s jednim kolosekom

Potpisivanjem Deklaracije o posvećenosti željeznici, zemlje zapadnog Balkana obavezale su se da će razvijati željeznički saobraćaj tako da on bude brži, održiv, bez prepreka te sa što manje posledica po životnu sredinu.

- Deklaracija podrazumeva da jedinstvenim pristupom rješavamo sve probleme u železničkom saobraćaju. Pre 30 do 40 godina Evropa je bila satkana od granica, niste mogli lako da dođete iz Francuske u Nemačku, a danas kad prelazite iz jedne u drugu zemlju vi granice ne osećate. U našem regionu, na primer, od Ljubljane do Beograda morate da prođete šest graničnih procedura - rekao je Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije.

Projekte modernizacije željeznica u regionu spremna je da podrži i Evropska unija, a Oliver Varhelji, komesar EU za susjedsku politiku i proširenje, obraćajući se učesnicima Zapadnobalkanskog željezničkog samita 2021 u Beogradu, rekao je da je cilj EU da se ubrza razvoj te da železnica predstavlja osnovni element ekonomskog razvoja i integracije tržišta regiona s evropskim.

Kako je rekao, milijarda i po evra biće uložena u razvoj brze pruge na koridoru 10, koji će Srbiju povezati s Bugarskom i Grčkom, kao i u razvoj koridora 4, koji će Beograd brže povezati s lukom Bar u Crnoj Gori i Podgoricom.

I Ana Brnabić, premijerka Srbije, rekla je da ova zemlja u narednom periodu u željeznice planira ulaganja od šest milijardi evra s ciljem modernizacije i povezivanja sa svim zemljama regiona.

- Željeznički saobraćaj je, pored vodenog, najzeleniji vid transporta - rekla je Brnabić.

Kada je reč o BiH, deklaraciju je potpisao Vojin Mitrović, ministar transporta i komunikacija, koji je rekao da zemlje u razvoju, kao što je BiH, ali i region imaju sreću što se nalaze na evropskom kontinentu, odmah uz granicu EU, ali i nesreću da imaju relativno slabo razvijenu transportnu infrastrukturu, koja ne može na adekvatan način odgovoriti potrebama vremena u kojem živimo.

- Razvoj moderne železničke mreže ekonomski je izazov za sve, a moderni željeznički operateri, sa modernim i funkcionalnim lokomotivama i vagonima, koji koriste železničku infrastrukturu u skladu s ugovorom koji imaju s upravljačem infrastruktre, jeste zajednički cilj - rekao je Mitrović.

Tokom "Zapadnobalkanskog željezničkog samita 2021" mogli su se čuti i poražavajući podaci, kao što je da na najvećem delu mreže vozovi ne mogu ići brže od 60 kilometara na sat te da je više od 90% pruga s jednim kolosijekom.

- Region može da napreduje samo zajedno i uz podršku evropskih partnera - rekao je Momirović na samitu koji je okupio ministre nadležne za infrastrukturu iz regiona, predstavnike EU i akademske zajednice.

Glavna tema samita bila je izgradnja moderne, digitalizovane železničke mreže sa direktnim ekspresnim vozovima koji povezuju najznačajnije gradove u regionu, a kako se moglo čuti, to su dugoročni projekti koji zahtevaju mnogo vremena i puno novca.