Večita deca: 6 znakova koji ukazuju na sindrom Petra Pana

- Oni su samo pojedinci koji stvarno ne žele da odrastu. I smatraju da su odgovornosti odraslih zaista izazovne. Kilej se u svom istraživanju možda usredsredio na muškarce, ali sindrom Petra Pana može se primeniti na bilo koji pol - kaže psihoterapeut i stručnjak za odnose Babita Spineli, piše portal 24 sata.

- U današnje vreme nemamo takve rodne stereotipe, pa zaista želimo biti otvoreniji u načinu na koji ih primjenjujemo - potvrđuje Spineli.

Sindrom Petra Pana nije zvanična dijagnoza ili stanje mentalnog zdravlja priznato od Svetske zdravstvene organizacije ili Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje (DSM-5).

Stoga je teško reći imate li vi ili neko koga poznajete sindrom Petra Pana, jer ne postoje zvanični simptomi, ali postoje neki uobičajeni znakovi koji mogu da ukažu na sindrom, iako bi se kod svakog mogli drugačije manifestovati.

Nekome sa sindromom Petra Pana može biti teško da održava dugotrajnu vezu, romantičnu ili platonsku. Njihov stil privrženosti sve je samo ne siguran i možda neće moći da se emocionalno posvete drugoj osobi. To ne znači da svi koji ne žele dugotrajnu vezu imaju ovaj sindrom.

Mogu biti skloni tome da zavise od roditelja ili od familije.

- Oni nisu u stanju da učine ništa što bi im pomoglo da se odvoje od roditelja ili od nekog ko se brine o njima. Oni uživaju dok se drugi brinu o njima - kaže psihijatar za decu i odrasle Gauri Kurana.

Postoji opšte shvatanje da kako stariš, rasteš kao osoba. Rast može biti minimalan, ali i dalje je rast. Ali, kad imate sindrom Petra Pana, nema razloga za rast: uživate da živete život onako kako ste uvek živeli i ne vidite ništa loše u tome.

Prosečna osoba donosi oko 35.000 odluka na dan! Moglo bi se reći da se to odnosi na većinu odraslih. Neko sa sindromom Petra Pana to može da izbegne ako neko drugi preuzme vođstvo.

- Često se boje da će na njih gledati negativno, pa se osećaju paralizovano kada je u pitanju donošenje odluka - kaže Spineli.

Nisu svi pametni kada je u pitanju upravljanje novcem. O svojim finansijama možete razmišljati samo dok trošite novac ili proveravate svoje račune, ali i dalje razmišljate o tome. Za nekoga sa sindromom Petra Pana, praćenje ličnih finansija nije prioritet. To čak može biti i nešto što potpuno izbegavaju - sve dok se na njihovom računu ne pojavi minus.

Neko sa sindromom Petra Pana možda još ima emocionalnu zrelost deteta. Stoga, što se tiče sukoba, oni ga izbegavaju najbolje što mogu, ponekad bežeći u svoj svet, a drugi put jureći i zaključavajući se u spavaću sobu.

- Kao psihoanalitičari, uvek tražimo vezu s detinjstvom - kaže Spineli. - Recimo da ste imali roditelje koji su uvek bili uz vas i vrlo uključeni u vaš život. Oni su se pobrinuli za sve i imali su tendenciju da budu malo previše zaštitnički nastrojeni. Možda su vas bodrili i čuvali, ali su takođe stvarali klimave temelje za vaše odraslo "Ja", ono u kojem ste se osećali nesigurno ili uplašeno kada dođe vreme da donesete odluku ili da učinite nešto za sebe.