Sremski Karlovci mogli bi da dobiju kulturni centar - U planu razvoj po ugledu na Sentandreju i Kluž

Na održanoj konstitutivnoj sednici Odbora za obnovu i razvoj Sremskih Karlovaca razgovaralo se o narednim koracima očuvanja kulturno-istorijskog nasleđa tog grada i budućeg razvoja. Na sednici, kojom je predsedavala predsednica Odbora i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković, dogovoreno je da se formira tim koji će izraditi trogodišnji plan obnove i razvoja tog grada od ogromnog istorijskog, kulturnog i duhovnog značaja.

- Ono na čemu ćemo insistirati prilikom donošenja tog Programa je da napravimo korak dalje. Razmišljamo o potrebi izgradnje jednog kulturnog centra ovde u Sremskim Karlovcima, koje je mesto naše duhovnosti i obrazovanja, a koji bi obuhvatio sve aspekte kulture, mogućnost održavanja pozorišnih predstava, likovnih događaja, muzičkih sadržaja i festivala, ali koji bi mogao da se pretvori i u bioskopski prostor - napomenula je ministarka kulture, prenosi zvanični sajt.

Tom prilikom Gojković je skrenula pažnju da je zadatak predsednika opštine Sremskih Karlovaca da ubrzo ponudi lokacije gde bi to moglo da bude i podsetila da je krajem 90-tih godina započeta izgradnja pozorišta, koje je početkom 2000-tih srušeno.

- Ima dobrih primera prakse, ali treba da uradimo prvi korak da bismo mogli da opredelimo budžet za sledeću godinu i vidimo gde je ta lokacija da bi od Sremskih Karlovaca napravili i savremeni centar kulture. Nakon toga, sledeće godine svakako bismo mogli da radimo pripremu izrade dokumentacije što je izuzetno važan pretkorak i onda izgradnja savremenog kulturnog centra - rekla je Gojković.

Gojkovićeva je ukazala na dobre predloge koje je dao predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović da se krene u razgovore i sa republičkim ustanovama kulture, ali i svima onima koji se bave kulturom i kulturnim sadržajima širom naše države. Na taj način izmeštanje delova programa u Sremskim Karlovcima bila bi jedna najava onoga što je zajednički cilj. Mirović je podsetio da je Pokrajinska vlada izdvojila preko budžetskog fonda za obnovu i razvoj, gotovo 300 miliona dinara za fazu obnove koja je u toku.