Linux slavi 30 godina postojanja - Zanimljive činjenice o "Pingvinu" koje ne znaju ni najveći entuzijasti

Tokom nekoliko narednih godina Linux je postao široko dostupan za različite namene, od univerziteta do privatnih korporacija.

Do današnjih dana Linux je ostao autentični predstavnik slobodnog softvera otvorenog koda, koji pokreće gotovo sve, od servera u ozbiljnim naučnim institucijama, preko mobilnih telefona, sve do automobila, veštačkih satelita i svemirskih letelica, piše blog Mcloud.

Prihvatanjem GNU licence, koja praktično dozvoljava developerima da daju svoj doprinos daljem razvoju softvera, Linux je praktično otvorio put neverovatnom razvoju koji je potom usledio. Za mnoge korisnike Linux nudi neuporedivo veću fleksibilnost i snagu u odnosu na neka druge operativne sisteme.

Velika zajednica developera širom sveta neprestano učestvuje u daljem razvoju Linux-a, pa je on našao svoje mesto u svim granama privrede, obrazovanja, nauke i tehnologije. Bez sumnje svih ovih godina Linux je neka vrsta ikone među operativnim sistemima. Zato je 30 godina Linux-a pravi razlog sa slavlje.

Veliki broj ljudi, posebno onih koji su novi u Linux-u veruje da je on operativni sistem. Iako je ovo odomaćen izraz, naziv Linux je zapravo kernel koji je deo operativnog sistema. Kernel je jezgo operativnog sistema. Zvaničan naziv operativnog sistema je GNU Linux OS i on ima druge derivate kao što su Kali Linux, Ubuntu, Fedora, Debian i mnogi drugi.

Svaki novi Linux kernel koji se objavi dobija jednistveno kodno ime. Ta imena su po mnogo čemu zanimljiva. Na primer to su: Baby Fish, Wet Seal, Affluent Albatross, Sliding Snow Leopard, Suicidal Squirrel, Stable Penguin i još mnoga druga.

Proces ažuriranja kernela je super brz. U Linux-u svako novo zvanično izdanje se javlja samo 8 nedelja nakon prvog izdanja (initial release). To znači da se sve oko kernela odvija veoma brzo, što ujedno i ubrzava rešavanje bilo kakavog problema koji se uoči. S obzirom da je Linux softver otvorenog koda, volonteri često rade na tome da ga unaprede. Sa velikom i posvećenom zajednicom developera volontera Linux se stalno unapređuje i postaje sve bolji.

Android je jedan od najpopularnijih operativnih sistema. Više od 80% mobilnih uređaja pokreće Android. Možda niste znali, ali Andoid radi upravo na Linux kernelu.

Preko 90% najbržih kompjutera na svetu koristi Linux. Vremenom je postao idealan izbor za kompjutere visokih performansi, ali nije oduvek bilo tako. 1998. godine Linux je pokrivao veoma mali broj takvih računara. Samo 15 godina kasnije pokreće preko 90%.

Njujorška berza je velika trgovačka berza koja svoje operacije obavlja u SAD i 5 evropskih zemalja. Možda niste znali da ovu najveću svetsku berzu pokreće Red Hat, koji je jedan od operativnih sistema zasnovanih na Linux-u. Pre toga su koristili druge operativne sisteme, da bi 2007. godine prešli na Rad Hat. Pored toga Linux radi i na drugim berzama, kao što su Tokijska i Londonska berza.

Većina vojnih organizacija širom sveta koristi Linux za istraživačke, administrativne i kancelarijske operacije. Mnoge podmornice, uključujući i one nuklearne, projektili sa navođenjem i drugi uređaji su razvijeni i rade na operativnim sistemima zasnovanim na Linux-u. Najnaprednije vojske sveta kao što su amerićka, kineska, ruska, takođe koriste Linux.

Imajući sve ovo u vidu, jasno je da je 30 godina Linux-a doprinelo da je on postao jedan od najvažnijih softvera na svetu i da će još dugo godina dominirati svetskom scenom..

Zato, srećan 30 rođendan Linux i da nam poživiš još mnogo, mnogo godina!