Novi međunarodni standard za merenje radijacije - Izmene u korišćenju spektrometra baziranih na germanijumu za otkrivanje štetnih gama zraka

Spektrometri bazirani na germanijumu imaju široku primenu. Najčešće se koriste za merenje radioaktivnog zagađenja u uzorcima zemljišta, zatim detekcije nezakonitog prometa i nelegalne trgovine radioaktivnim materijalom, a vrlo su važni i u oblasti zdravstva jer se pomoću ovih aparata određuje precizna doza zračenja prilikom radio terapije.

Zbog ovako široke primene u oblastima koje su važne za svakodnevni život i zaštitu od radijacije, metode kalibrisanja spektrometara se redovno revidiraju kako bi se obezbedila što veća preciznost u merenju radioaktivnog zračenja.

Institut za standardizaciju Srbije saopštio je da je tokom aprila meseca ove godine objavljena revidirana verzija standarda oznake IEC 61452:2021 "Nuklearna instrumentacija – Merenje aktivnosti ili doze zračenja koje potiče od radionuklida" koja definiše metode za kalibraciju i korišćenje germanijumskih spektrometara i opisuju aktivnost radionuklida.

Ovi uređaji rade na principu merenja svetlosti posebnog dela elektromagnetnog spektruma (zračenja) koji se u uzrocima mogu detektovati kao talasi, a koji opet mogu predstavljati radioaktivno zračenje opasno po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Spektrometri bazirani na germanijumu spadaju u takozvane poluprovodničke detektore. Poseduju visoku pouzdanost u otkirvanju gama zračenja za koje je potrebna deblja zaštita jer može prouzrokavati ozbiljna oštećenja na koži, kancer, pa čak izazvati i genske mutacije.

Pravilnikom o detektorima zračenja objavljenom u Službenom glasnicu Republike Srbije br.4/2017 definisano je da uređaji za otkrivanje gama zračenja, spektrometi, moraju biti izrađeni od germanijum litijuma sa svojim sastavnim delovima (detektor sa zaštitnim oklopom, izvor napajanja visokog napona, predpojačavač i pojačavač, višekanalni analizator impulsa).

Izmene u standardizaciji spektrometra baziranih na germanijumu definiše nove rutinu upotrebe aprata i beleženje dobijenih rezultata. Kako bi se dobili što precizniji podaci, standard podrazumeva sprovođenje nekoliko testova i metoda - performativni tekst radi utvrđivanja sigurnosti funkcija spektrometra, metode za merenje i korekciju funkcije "pulse pile-up" (gubitak fotona usled visokog nivoa brojanja fotonoa zbog problema sa radom spektrometra), zatim sprovođenje testa za koincidentno sumiranje i tehnike za istraživanje rezultata sa velikom greškom.

Nova standardizacija kalibracije upotrebe spektrometra baziranih na gremanijumu donosi automatizaciju procesa u skladu sa razvojem novih tehnlogija, ali i mogućnost da se sa preciznijim rezultatima efikasnije borimo protiv gama zračenja koji štetno utiče na ljude i životnu sredinu.