Početna

Vesti

Bitka za klimu podići će dugove, oboriti kreditne rejtinge

Izvor: Tanjug

Petak, 13.08.2021.

08:24

Komentari

Podeli

Ilustracija (Foto: Pixabay/ELG21)

Pandemija kovid-19 izazvala je neviđeno povećanje državnih dugova, a klimatske promene bi mogle da izazovu neizvršavanje otplata dospelih rata širom planete, koja je, kako upozorava panel Ujedinjenih nacija, zbog zagrevanja na putu bez povratka ako se hitno ne preduzmu konkretne akcije.

Da bi sprečile katastrofu, zemlje se obavezuju na smanjenje emisije ugljenika, ali će to biti skupo i verovatno će dodano nagomilati globalni dug koji je prema Međunarodnom institutu za finansije (IIF) dostigao prošle godine 281,5 biliona USD.

S obzirom na poplave i požare koji uništavaju svet, variraju procene o tome koliku će štetu samo zagrevanje naneti globalnoj ekonomiji, piše Reuters.

U jednom izveštaju Bank of America, objavljenom ranije ove godine, šteta se procenjuje na 54 do 69 biliona USD do 2100. godine, u odnosu na procenjenju vrednost celokupne svetske ekonomije od oko 80 biliona USD.

Finansijske posledice klimatskih promena po ekonomiju mogle bi da se manifestuju za manje od jedne decenije, upozorava se u studiji provajdera FTSE Rasel indeksa Londonske berze. Države će se uskoro suočiti s prvim smanjenjima kreditnih rejtinga u vezi sa klimom, kaže koautor izveštaja i viši menadžer za održive investicije FTSE Rasela, Džulijan Musavi.

Prema najgorem klimatskom scenariju "svet u paklu", zemlje u razvoju, uključujući Maleziju, Južnu Afriku, Meksiko, pa čak i bogatije ekonomij poput Italije, mogle bi do 2050. da upradnu u problem neservisiranja dugova.

Drugo, zemlje čije vlade u pogledu klimatske borbe sporo reaguju, uključujući Australiju, Poljsku, Japan i Izrael, takođe će biti u opasnosti od neizvršenja dužničkih obaveza i smanjenja kreditnog rejtinga, zaključuje se u toj studiji.

Mada su zemlje u razvoju ranjivije na rast nivoa mora i suše, ni one bogatije neće izbeći posledice klimatskih promena, konstatuje se u mnogim klimatskim studijama.

U istraživanju grupe univerziteta, uključujući Kembridž, zaključuje se da bi 63 države, što je orpilike polovina zemalja koje ocenjuju rejting agencije S&P Global, Moody's i Fitch - mogle bi da dožive smanjenje kreditnih rejtinga do 2030. godine zbog klimatskih promena.

Najteže bi bile pogođene Kina, Čile, Malezija i Meksiko sa smanjenjem rejtinga za šest poena do kraja ovog veka, dok bi Sjedinjene Države, Nemačka, Kanada, Australija, Indija i Peru mogle da zabeleže pad rejtinga za oko četiri poena.

Pad rejtinga povlači za sobom rast troškova zaduživanja koji bi uvećali ukupan teret godišnjih otplata dugova zemalja između 137 i 205 mlrd USD 2100. godine, procenjuje se u zajedničkoj studiji grupe univerziteta.

Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorava da se porast ranjivosti na klimatske promene za 10 procentnih poena, meren indeksom Notre Dame Global Adaptation Initiative, povezuje sa povećanjem kamatnog spreda od 150 baznih poena za dugoročne državne obveznice zemalja u razvoju. Prosečan rast u svim zemljama iznosi 30 baznih poena.

Program za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija procenjuje da će u zemljama u razvoju godišnji troškovi klimatskog prilagođavanja iznositi čak 300 mlrd USD 2030. godine, i da će porasti na 500 mlrd USD do 2050. godine.

Državni dug u privredama u razvoju izražen kao procenat bruto domaćeg proizvoda i dalje se kreće oko 60%, pokazuju podaci IIF-a, naspram SAD-a i Britanije čiji dugovi čine 100% BDP-a, ili Japana sa udelom duga od čak 200% BDP-a.

Posebno zabrinjava rast duga sa predpandemijskog nivoa od oko 52%

Dok su u Evropi, SAD i Japanu centralne banke u suštini garanti zaduživanja svojih država, tu mogućnost nemaju siromašne zemlje, koje na kraju moraju da otplate dug.

- Kako da im omogućite takvu vrstu finansiranja koju traže, ako se imaju u vidu visoki nivoi dugova i okviri kreditnog rejtinga? - kaže Sonja Gibs, direktorka za globalna tržišta kapitala u IIF-u, prenosi Reuters.

Komentari

Vaš komentar

Naš izbor

Inflacija u BiH sa 14 pada na 6%? Finansije

Narodna banka Srbije: Završeni razgovori sa MMF-om - Krajem godine očekuje se niža međugodišnja inflacija Finansije

Zašto u vreme krize bogati postaju još bogatiji? Finansije

Oštre antikovid mere Kine mogle bi da se odraze na globalnu ekonomsku aktivnost Finansije

Zeleno finansiranje i ESG rizik: Potreba za regulacijom Finansije

Đedović: Osnovna delatnost EPS-a treba da bude proizvodnja struje, a nastaviće da se bavi trgovinom viškova Energija

Pet scenarija potencijalnih problema za svetska tržišta u 2023. Finansije

Trendovi individualnog stanovanja u 2022. Građevina

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.

Bitka za klimu podići će dugove, oboriti kreditne rejtinge

Naš izbor

Rubrike za dalje čitanje