Novi izvešaj o klimi donosi neprijatnu prognozu - Krajnji je momenat za primenu hitnih mera protiv dodatnog zagrevanja planete

U Izveštaju se potvrđuje da su ljudi nepovratno izmenili planetu, a da mogućnost da čovečanstvo napravi zaokret, iako vrlo mala, još postoji – pod uslovom da se hitno i bespogovorno primene mere za smanjenje emisija ugljen dioksida, i zaštitu i obnavljanje prirode, navodi se u obaveštenju objavljenom na portalu WWFAdria.

U Izveštaju Međuvladinog panela UN o klimatskim promenama (IPCC) "Klimatske promene 2021: Fizička nauka" nalaze se nove činjenice o fizičkim osnovama klimatskog sistema i sažimaju sva dosadašnja naučna saznanja o klimi. Izveštaj navodi podatke iz raznih naučnih oblasti koji dokazuju da se izgledi za ograničavanje rasta globalne temperature na 1,5°C iznad predindustrijskog nivoa – što je i najambicioznii cilj Pariskog sporazuma – ubrzano sužavaju.

S globalnim zagrevanjem koje dostiže 1,1°C svet se jasnije nego ikad suočava s razornim posledicama svog zakasnelog delovanja: od požara u Turskoj do poplava u Evropi i Kini, toplotnih talasa u Severnoj Americi i razornih suša na Madagaskaru. Napredak nauke sada dozvoljava da se povećana učestalost i intenzitet ekstremnih vremenskih događaja dovede u direktnu vezu sa klimatskim promenama.

Dr Stiven Kornelijus, glavni savetnik za klimatske promene i predstavnik WWF-a u IPCC, kaže: "Ovo je slikovita procena zastrašujuće budućnosti koja nas čeka ako ne počnemo da delujemo. S obzirom da je svet na ivici nepopravljive štete, svako i najmanje smanjenje zagrevanja ima smisla u pokušaju da ograničimo opasnosti od klimatskih promena. Jasno je da održavanje globalnog zagrevanja na 1,5°C predstavlja teškoću i može se postići samo ako ceo svet preduzme hitne mere za obnavljanje prirode i smanjenje emisije gasova s efektom staklene baste. Vlada Velike Britanije, kao domaćin najvažnije klimatske konferencije od Pariskog sporazuma 2015. godine, mora biti preduzetnija i nametnuti se kao predvodnik u oblasti klimatskih promena. Treba da pođemo od sebe, s ubedljivom strategijom za dostizanje obećanih nultih emisija i fiskalnim testom kako bi se obezbedilo da ukupna džavna potrošnja bude usklađena s klimatskim ciljevima. Nećemo zaboraviti ono što je obećano, a neće ni buduće generacije."

Manuel Pulgar-Vidal, globalni koordinator za klimu i energiju WWF, dodaje:

- Izveštaj je važan korak u pripremi za klimatsku konferenciju COP26 jer počiva na izvesnosti – izvesnosti razmera klimatske krize i uloge ljudi u pokretanju ekstremnih vremenskih događaja, izvesnosti naše uloge u menjanju planete i izvesnosti da će stanje nastaviti da se pogoršava ako odmah ne promenimo kurs. Zato svetski lideri moraju da iskoriste svaku priliku, posebno samit G20 i COP26, za sprovođenje klimatskih akcija u skladu s ambicijama koje će osigurati da ne promašimo cilj Pariskog sporazuma od 1,5°C. Dogovor lidera o međunarodnoj saradnji, koji će biti pravedan i pravičan prema zemljama u razvoju, od ključnog je značaja. Ne možemo dozvoliti da milijardama ljudi bude oteta budućnost zbog tvrdoglavih ličnih interesa. Lideri moraju da se oslone na nauku, jer vreme nam ističe.

- Ovaj izveštaj zaista menja okvir razmišljanja jer omogućava naučnicima da sa više tačnosti i izvesnosti nego ikada ranije dokažu da ljudi imaju ulogu u izazivanju ekstremnih vremenskih događaja. Jasno je da su požari, poplave, oluje i toplotni talasi ekstremniji zbog klimatskih promena. Naučnici su sigurni da su emisije koje nastaju kao posledica ljudskih aktivnosti nanele opasnu i trajnu štetu planeti. I dalje imamo mogućnosti da smanjimo emisije i ograničimo rast temperature za najviše 1,5°C, ali se one ubrzano smanjuju. Očuvanje i obnavljanje prirode moćan je instrument za uklanjanje ugljenika iz atmosfere, ali nije dovoljan ako uz to drastično ne smanjimo i emisije -