Šta je "tihi turizam" i može li novi trend da promeni putovanja

"Quiet Parks International" (QPI), prva je neprofitna organizacija ove vrste čiji je cilj zaštita i očuvanje poslednjih prirodnih zvukova na Zemlji kroz "tihi turizam".

Zastanite na trenutak, zatvorite oči i slušajte. Čujete li zvuk automobila u daljini, sat koji otkucava na zidu, zvuk komšijinih koraka, muziku koja svira na radiju ili možda brujanje nekog uređaja? Ono što najčešće ne čujemo je tišina. Ako pitate akustičnog ekologa Gordona Hamptona, to je globalni problem.

U sve glasnijem svetu, Gordon Hampton je proveo 40 godina ukazujući na važnost ćutanja, i možda je konačno došlo vreme kada je svet spreman da ga čuje.

Hampton je putovao Zemljom tri puta u poslednjih četrdeset godina istražujući "solarni džuboks" koji polako, ali sigurno nestaje. Gordon je oplovio Amazonku u kanuu kako bi snimio melodiju retkih ptica pevačica, kao i obišao sve kontinente snimajući zvuk zore u divljini. Taj mir koji pruža kakofonija zore je tako redak, baš kao i mir koji osećamo kada smo zadovoljni životom.

Takođe je osvojio Emi za svoj dokumentarni film "The Vanishing Dawn Chorus" u kojem se emituje hor prirode. Ali zašto bi trebalo čuvati tišinu? Zar globalno zagrevanje, odlaganje toksičnog otpada i obnavljanje staništa nisu gorući problem?

- Mi delujemo na sve ostalo - kaže Gordon. Za Hampton tišina nije odsustvo zvuka, već utišavanje buke ljudskog zagađenja koje preplavljuje planetu.

Jedan od projekata na kojima radi u tom pravcu je "Quiet Parks International" (QPI), prva neprofitna organizacija ove vrste čiji je cilj zaštita i očuvanje poslednjih prirodnih zvučnih pejzaža Zemlje kroz "tihi turizam". Hampton želi da zainteresuje putnike za zvučna čuda prirode, ne samo vizuelna, da promene način na koji "vidimo" svet. Osim što bismo pomogli očuvanju života na Zemlji, mogli bismo i produžiti svoj - ili barem raditi na očuvanju zdravlja.

Prema studiji Svetske zdravstvene organizacije, produženo izlaganje zagađenju bukom povećava rizik od srčanog udara, visokog krvnog pritiska, moždanog udara, dijabetesa, demencije i depresije.

Evropska agencija za životnu sredinu takođe upozorava da zagađenje bukom doprinosi čak 48.000 slučajeva srčanih oboljenja i 12.000 prevremenih smrti širom kontinenta svake godine.