Etno muzej u Titelu - zbirka eksponata Vlade Bogojevića dočarava kako se nekada živelo

TRADICIJA - ETNOMUZEJ U TITELU

Dah prošlosti

Za pet godina Vlado Bogojević je uspeo da prikupi bogatu zbirku eksponata koja dočarava kako se nekada živelo, a sada planira da osmisli i ambijent u kojem bi posetioci te predmete mogli i da upotrebe

Još kao mladić, Vlado Bogojević se zainteresovao za starine. Mada koristi sve blagodeti savremenog života, želeo je da sakupi predmete koji su se nekada koristili i dočara kako se živelo pre mnogo godina. Tome se poslednjih pet godina potpuno posvetio i danas već ima zbirku koja predstavlja čitavo malo carstvo etnozaostavštine. Eksponata ima toliko da bi se mogla opremiti barem dva domaćinstva, jedan vinski podrum i nekoliko radionica starih zanata, da se od glave do pete obuče kompletno folklorno društvo koje čine pripadnici 18 nacija iz Titela, i da se, pride, verno ilustruje način života njegovih predaka iz okoline Mrkonjića u BiH koji su se ovde davno nastanili. Za muzej više nego dovoljno. No, ovaj predani čovek biće potpuno srećan i zadovoljan tek kad bude napravio etnoselo, što mu je cilj.

Idila pod bregom

– Sve sam podredio toj ideji. Čak je i moja porodična kuća deo projekta koji sam zamislio. Kada je budem završio, izgledaće kao da je stara dvesta godina i u prizemlju će se nalaziti izložbeni prostori za rukotvorine koje, iako su radile stare i neuke žene, predstavljaju prava umetnička dela. Nije nimalo slučajno što sam izabrao baš ovu lokaciju. Titelski breg s ostacima zidina titelske tvrđave (iznad ušća Begeja u Tisu) naslanja se na moje dvorište, a odmah iznad je prostrani plato na kome nameravam da izgradim malo naselje. U tom autentičnom ambijentu naći će se dve vojvođanske kuće, jedna pokrivena trskom, druga crepom. Pod od dasaka mora da škripi, na šifonjeru u spavaćoj sobi, stajaće tegle slatka, pored kuhinje će biti neizostavni vojvođanski špajz, a dvorištem, sa bunarom i đermom, slobodno će šetati domaće životinje. Između kuća biće „ulica” starih zanata. Već imam kompletan alat za stolarsku, kolarsku, kovačku, pintersku, saračku, potkivačku, užarsku radionicu. U svakoj od njih bi uvek radio neki majstor, tako da kad gost koji, recimo, uđe kod kovača, na licu mesta može da vidi kako se kuje, a ako ima želju, i da sam ceo dan radi u radionici. Naravno, stolarskom poslu podučavao bih lično, jer je to moja specijalnost. Tu, pred očima turista, izrađivao bih i razne suvenire, a simbol Titela biće šajka – sa puno elana planira Vlada.

U njegovom dvorištu već postoje objekti gde sve izgleda kao da je vreme stalo najmanje pre sto godina, u trenutku kad se domaćin vratio sa njive, uredno odložio sadilicu, stavio u kraj plug, ispregao kola, večerao, zapretao vatru u ognjištu, ugasio garavi fenjer, izuo drvene klompe i otišao na počinak. Može se čak na tren učiniti i da se iz prese širi miris tek izmuljanog grožđa, a iz buradi u duboko ukopanom šapuće vino. Kada ga bude adaptirao, taj vinski podrum će biti atrakcija, posebna odaja muzeja. Pored njega, u nizu će se naći i pet soba u kojima će gosti odsedati.

Opet u funkciji

– Oni koji žele da provedu nekoliko dana u seoskom ambijentu i žive životom naših pradedova, dobiće čamac i moći će sami da idu na pecanje, da na starinski način pripremaju ručak, zimnicu, peku rakiju, tkaju ćilim, da proslave Božić ili obeleže bilo koji drugi narodni običaj onako kako nalaže tradicija, a imaće i priliku da krste decu ili sebe u krstionici u etnostilu. Svi izloženi eksponati su u funkciji – još dugo će moći da se koriste kao, recimo, pegla na žar iz 18. veka, mašina za šivenje na „nožni” pogon, razboj iz 1936. godine – ističe naš sagovornik. Vlada želi da još mnogo godina budu u upotrebi, jer veruje da će Titel (do koga može da se doplovi Begejom, Tisom i Dunavom, a i saobraćajne veze iz pravca Beograda i Novog Sada su dobre) uskoro ponovo postati turističko mesto kao što je nekad bilo. Osim toga, ima još jedan jak motiv da istraje u svojim planovima. Sve ovo što stvara, predaće u amanet svojoj mlađoj kćerki Milani, koja je nasledila njegov entuzijazam i ljubav prema tradiciji. Ona ove godine završava osmi razred i čvrsto je odlučila da na jesen upiše turističku školu i krene očevim stopama.