Zašto nije potrošen novac namenjen kapitalnim projektima?

Ove godine je za kapitalne projekte opredeljeno 430 milijardi dinara, što je za oko 40% više nego prethodne godine. Kad je reč o važnim komponentama privrednog rasta, najviše je novca namenjeno za infrastrukturu, ali je i dva i po puta povećan budžet za ekologiju. Međutim, taj novac se ne troši dovoljno zato što nisu spremni projekti ili nije završena eksproprijacija zemljišta.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kritikovao je ministre što što su povukli svega 28% para predviđenih za kapitalne investicije i što su tražili više novca nego što mogu da potroše. I to nije prvi put, budući da ih je od početka godina već prekoravao na istu temu.

U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture naglašavaju da izgradnja saobraćajne i železničke infrastrukture znatno utiče na stopu rasta BDP-a, a to potvrđuju i rezultati u prvom kvartalu 2021. kada je realni rast BDP-a, u odnosu na isti period prethodne godine, iznosio 1,7%. U tom rastu građevinarstvo utiče sa čak dve trećine.

- Trenutno realizujemo više od 50 projekata širom Srbije, a samo u domenu saobraćajne infrastrukture projektuje se i gradi sveukupno oko 1.000 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica. Posle drugog kvartala 2021. povukli smo oko 43,5 milijardi dinara od čega je 16,2 milijarde u prvom, a 27,3 milijarde u drugom kvartalu 2021. godine. Generalno posmatrano, realizacija infrastrukturnih projekata od značaja za Republiku Srbiju uglavnom je ostvarena kako je i planirana - navode u ovom ministarstvu.

Za nekoliko projekata su u fazi pregovora o novcu koji je potreban za njihovu realizaciju. Na tome, kažu, ubrzano rade kako bi projektovana dinamika bila i realizovana.

- Kako bismo eliminisali bilo kakvu dilemu ili nejasnoću posebno želimo da upoznamo javnost da zbog same brzine radova na određenim projektima poslednja dva kvartala u 2021. imaju veće izvršenje od prva dva kvartala. Zbog dinamike radova treći i četvrti kvartal su po planu znatno veći od prve polovine godine – naglašavaju u ovom ministarstvu.

Iz Ministarstva za zaštitu životne sredine Politika nije dobila odgovor koliko novca su potrošili i da li ima problema sa projektima. Iz budžeta su dobili 12,3 milijarde dinara i očekuje se da projekti izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, deponija i slično doprinesu rastu BDP-a.

U Ministarstvu privrede su odgovorili da se projekti realizuju po fazama prema planu i programu, a novac će biti utrošen do kraja godine kako je i planirano.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, objašnjava da Vučić insistira da se troši što više novca iz državnog budžeta, jer se time povećava bruto domaći proizvod.

- Svi ministri imaju ozbiljne planove, ali prave račun bez krčmara. Oni su novac u budžetu rezervisali, a projekata nema. Te pare su mogle da se upotrebe drugačije i efikasnije. Novac mora da počne da se troši od januara, za pripremu terena i slično - objašnjava Savić i naglašava da je neko uravnotežio budžet, planirao prihode i rashode i sada se pojavljuje suficit ne zato što je dobro radio, već zato što nije potrošio novac.

Navodi primer da je železnicama svojevremeno bilo odobreno 5 mlrd EUR kredita, povučeno je samo 900 mil EUR, na razliku su se plaćali penali, jer da bi neko dao kredit državi on mora taj novac da rezerviše, a svako rezervisanje ima cenu.

Goran Rodić, potpredsednik Građevinsko-inženjerske komore, kaže da se ne troši dovoljno novca zato što nisu završeni projekti i okončana eksproprijacija i niko bez toga ne može da počne da posluje i da hoće.

- Ako je nešto u fazi realizacije, a ne povlače se pare, znači da se ne radi. Takođe, nesigurnost se javlja, jer izvođači radova nemaju odgovarajuće garancije. Sve su to razlozi zbog kojih pare mogu da stoje - napominje Rodić.