STO bira najbolja turistička sela - Kakva je situacija u Srbiji?

Svetska turistička organizacija je saopštila da je pandemija u prošloj godini izazvala pad turističkog prometa na globalnom nivou od čak 83%, ali se ipak primećuju i znaci oporavka. To se, pre svega, odnosi na rast broja putnika koji se opredeljuju za aktivan odmor u prirodi i seoskim domaćinstvima u ruralnim sredinama.

Ovaj pokazatelj je motivisao STO da krene u potragu za selima koja su kroz turizam posvećena održivom razvoju, očuvanju svog kulturnog nasleđa i inovativnim pristupima ovoj delatnosti. Nedavno su saopštili da je generalni sekretar ove organizacije Zurab Pololikašvili izjavio da turizam može biti pokretač pozitivnih promena za ruralne zajednice širom sveta.

- Želimo da prepoznamo jedinstvenost svakog sela i predstavimo ona koja su najviše doprinela razvoju turizma u ruralnim oblastima - izjavio je on i dodao da sada, kada se ponovo pokreće turizam, treba nastojati da sela ne ostanu zanemarena.

Projekat "Najbolja turistička sela STO" podrazumeva izbor najboljih turističkih ruralnih sredina, podršku selima kojima nešto nedostaje da bi zadovoljila sve kriterijume za izbor, uz edukaciju za one koji žele da razviju turističku ponudu na svojim područjima. Države članice Svetske turističke organizacije trebalo bi da predstave do tri takva sela, a procenjivaće ih posebna komisija. Prijavljivanje traje do kraja jula, a rezultati će biti objavljeni u oktobru na zasedanju skupštine ove organizacije.

Seoski turizam je i u Srbiji dobio šansu kakvoj se nije nadao, jer su od početka pandemije putovanja van granica zemlje bila zabranjena. Jedini odmor bio je moguć u izolovanim domaćinstvima po Srbiji, gde su turisti mogli s porodicom da borave bez straha od zaraze. I danas vlasnici ovakvih domaćinstava kažu da se u selima izolacija i nije osetila, a mnogi su iskoristili priliku da razvijaju lokalni turizam koji sada može ozbiljno na konkuriše u turističkoj ponudi.

Stručnjaci za ovu oblast kažu da bi trebalo još više razvijati prateće sadržaje, jer će vremenom gosti tražiti nešto više od hrane i čistog vazduha. Sada kada je i epidemijska situacija bolja, priroda je pravo mesto, smatraju, za razvoj aktivnog odmora, ali i od domaćina se očekuje da budu i animatori i da upute goste u sve zanimljivosti sela koje je odabrano za odmor.

Seoski turizam u našoj zemlji i dalje nije dovoljno razvijen, ali bi se boljim subvencijama moglo postići da i oni manje preduzimljivi dobiju šansu. Izmenama Zakona o turizmu olakšano je bavljenje ovim poslom, ali država bi mogla dodatno da doprinese da se ovaj turistički potencijal bolje iskoristi.

U našoj zemlji je, prema poslednjim podacima, aktivno oko 1.000 seoskih turističkih domaćinstava i postoji dalje interesovanje za registraciju novih, kao i više objekata domaće radinosti koje predviđa Zakon o ugostiteljstvu. Tu spadaju brojni apartmani u banjama i na planinama, vikendice pored reka i jezera, a to su kvalitetni smeštajni objekti.

Ono što je zanimljivo jeste da seoski turizam nije pretrpeo velike posledice pandemije koja je masovni turizam globalno desetkovala. Kriza će generalno, kako se očekuje, manje uticati na ovaj sektor turizma jer je svuda u Evropi, pa i kod nas, ruralni turizam rezervisan za domaćeg gosta i ne zavisi od dolazaka iz inostranstva.

S druge strane, nije opterećen zaposlenima, zakupcima, kreditima i lakše može i da se zaustavi i opet pokrene bez obzira na krizu. Domaćinima je dodatno pomogla promena propisa koji su im omogućili da rade bez posrednika i da paušalno plate boravišnu taksu i porez na prihode od ove delatnosti, a uveden je i sistem E-turista. Sve to u ovom segmentu turizma olakšava poslovanje i omogućava vlasnicima domaćinstava da pređu u legalne tokove.