Milena Jauković, pomoćnica direktora Urgentnog centra Srbije - lekarka van šablona

Na završnoj godini medicine otac, lekar, savetovao joj je da napusti studije znajući da taj posao zahteva da mu se čovek potpuno preda. Duboko su joj ostale usađene njegove reči: “Gledaj da ti pacijenti nikad ne zavide. Nemoj da štrčiš”. Čuvši to, pomalo se zabrinula. Bila je svesna da se i te kako razlikuje od okoline. Kao mlada doktorka silno je želela da prigrli pacijenta ne bi li mu ulila poverenje

Svaki čovek treba da osluškuje svoje telo.

Od otkucaja srca, preko grča u mišiću do stomaka. Stomak mnogo kaže. To su sve organi koji ne znaju da misle, ali reaguju na misao… Da nije razmišljala na ovaj način, pitanje je da li bi Milena Jauković postala lekar. Slušala je sebe iako joj je otac, lekar, na završnoj godini medicine savetovao da napusti studije znajući da taj posao zahteva da mu se čovek potpuno preda. Duboko su joj ostale usađene njegove reči: “Gledaj da ti pacijenti nikad ne zavide. Nemoj da štrčiš”. Čuvši to, Milena Jauković se pomalo zabrinula. Bila je svesna da i te kako štrči od okoline. Oduvek se šminkala. Kitila. Na obema rukama ima i danas niz narukvica. Iako na prvi pogled ne ostavlja utisak skromne osobe, pomoćnica direktora Urgentnog centra Srbije smatra da se ta vrlina ne procenjuje po količini nanizanog nakita.

Preneti saveti

Kao mlada doktorka prva je među koleginicama počela da nosi pantalone na posao. Nije želela da kod pacijenata izazove bilo kakvu erotsku pomisao. Silno je, međutim, priželjkivala da prigrli pacijenta i uhvati ga za ruku ne bi li mu ulila poverenje, čemu danas uči i svog sina koji je nastavio porodičnu tradiciju. Taj joj je “tatin savet” najviše pomogao da profesiju shvati na ispravan način. Zato ga je prosledila sinu jer nijedna knjiga ne daje takvo znanje. Pogotovo što je svesna da današnja komunikacija ima neke nove postulate.”Uče se napamet rečenice, a da se ništa od toga istinski ne oseća. To ne znači da komunikacija koja je u upotrebi nema cilja, ali se ne dotiče ljudi”, priča ona čemu se mladi danas uče. Kad je počinjala, opredelila se za hirurgiju bez trunke dvoumljenja. ”Nema boljeg osećaja nego kad gledate kako čovek odlazi sa rešenim problemom, a došao je u neopisivo lošem stanju. Nisam razmišljala kako reagujem na krv. Bilo mi je važno brzo rešenje”, priča specijalista hirurgije koja je poslednjih deset godina lekar Urgentnog centra. Nije joj pak u to vreme bilo važno ni koliko će voditi zdrav život. Kao ni većini lekara. Tipičan je doktor po tome što je, kao pretežan broj kolega, o zdravom životu počela da razmišlja tek sa godinama. Nije, tvrdi, mali broj lekara koji znaju da “navale” na krmenadle, svinjetinu, čvarke, sarmu, a koji pacijente savetuju da ne jedu svinjsko meso ako im je povećan holesterol u krvi. Jedino što lekari, ukoliko se nešto dogodi, više strahuju i strože se pridržavaju pravila

Milena Jauković jutro počinje sa dve šolje nes-kafe. Jednu bez, drugu sa kofeinom. Muzika u pozadini se podrazumeva. U toku dana uzme i treću, ali nikad ne pije “tursku”. Tokom dana jede vrlo malo. Uglavnom uveče, kad stigne kući, tako da ne upražnjava tri obroka. Nije mnogo probirljiva. Doduše ni gurman. Duže od dve decenije ne jede suhomesnate proizvode i sir.

Borba za slobodu

Valjda zato što uvek ima utisak da bi mogla nešto propustiti, kasno leže. Ne seća se ni da je nekada odremala popodne. Zanima je sve. Bori se za slobodu građana i elementarna ljudska prava, ponajviše kroz prava pacijenata zbog prirode posla kojim se bavi. Zato javno nastupa. Sa velikom pažnjom čita i novinske stupce. Ništa ne preleće površno. Sledila se kada je pročitala naslove skorašnje lekarsko-farmaceutske afere koju je obelodanio ministar policije Ivica Dačić.”Bila sam preneražena. Pacijenti koji se leče citostaticima su inače na ogromnim mukama, malaksali su, povraćaju. Moja prva pomisao je bila kako bi tek pacijent odreagovao na duplu dozu”, priča ona, dodajući da, ipak, ne veruje da bi ministar govorio o nečemu za šta nema dokaze. “Sigurna sam da je ministar dugo razmišljao kako da saopšti vest. Ovo nije slučaj za poene”, kategorična je. Ozbiljna je i kad kaže da lekarsku profesiju nije degradirao niko drugi do lekari, koji su kroz mito i korupciju “sami pronašli rešenje za sebe”. Čak i situaciju kad pacijent časti doktora, a ovaj prihvati poklon, Jauković smatra etičkom povredom. “Kod nas se to tretira kao normalna stvar i ne računa se kao mito. Idealan način da čovek opstane sa sopstvenim stomakom, bez trunke griže savesti”, priča čudeći se ova poreklom Beograđanka, koja se danas uglavnom izjašnjava kao “bivša Jugoslovenka”. Ranijih godina, pokraj naziva nacionalnost uglavnom je notirala - Jugoslovenka. Valjda zato što na patriotizam ne gleda kroz granice, već prvenstveno kroz način na koji obavlja svoj posao.

Šminka

Za nekoga ko veruje da svaki čovek mora da izgradi svoj lični pečat, izgled je nezaobilazna stranica identiteta. “Crte lica izraz su onoga što mislimo. Ne kaže se za džabe da muž i žena nakon 30 godina braka, pošto slično misle, počinju da liče jedno na drugo”, priča kroz smeh ova doktorka. Teško joj pada i nametanje stilskih šablona. Ne protivi se pak da se neko podvrgne estetskoj operaciji ako će posle toga biti srećniji. “Ne mogu da kažem da osobe koje to rade nemaju ličnost.One jesu negde u traganju, u želji da se komercijalizuju ili da se drugima više dopadnu jer žele da dobiju samopouzdanje. Možda prate zakone tržišta, pa idu trbuhom za kruhom”, priča Jauković. Ne zaboravlja da spomene da se i šminkanje svrstava u pomenuti korpus. “Evo, i ja sam našminkana. Sigurno šminkanjem nešto prikrivam”, misteriozna je dok priča. Iako nije pristalica radikalnih promena crta lica, tolerantna je. Svako treba da radi ono što želi. Prihvatila je i savremen način života, iako su joj baza postulati koji datiraju iz prošlosti. Ono na šta se pak i danas ponekad štrecne jeste kada je neko oslovi imenom “Milena”! Nikada nije uspela da zavoli svoje ime.

poziv na pretplatu na - www.emportal.rs