Cene ulja i do 200 dinara - Šta je pravi uzrok poskupljenju?

U toku poslednjih godinu dana cene ulja konstantno rastu, a konkretno od novembra 2020., ono je skuplje za oko 20 do 40 dinara. Na domaćem tržištu, jedan litar onog najjeftinijeg košta 150 dinara, a brendovi poznatijih proizvođača su skuplji, tačnije i do 200 dinara, pišu Novosti.

Međutim, prema nekim saznanjima, neće biti daljeg poskupljenja i cene će se zadržati na postojećem nivou.

Iz Privredne komore Srbije (PKS) kažu da je domaće tržište dobro snabdeveno navedenom namirinicom i da je stabilno dok osnovni uzrok za poskupljenje vide u rastu cena sirovina na berzi, tačnije suncokreta, ali i ulja.

- Aktuelno poskupljenje ulja kod nas nije drastično zato što i dalje može da se pronađe po ceni od 150 dinara - ističe Žarko Malinović, iz PKS. Prema njegovim rečima, nisu podignute trgovačke marže, a do skoka cena je došlo zato što se na berzama uljem i suncokretom trguje po onim višim. Ipak u Srbiji je ulje jeftinije nego u većini ostalih zemalja jer trgovci, zajedno sa proizvođačima, nastoje da održe stabilne cene i pored uticaja spoljnih faktora.

Smatra kako proizvođači mogu da izvoze ovaj prehrambeni proizvod znatno skuplje nego što ga prodaju na domaćem tržištu. Naglašava kako godišnje potrošimo 10 litara ulja po članu domaćinstva, te da, kako ocenjuje, njegove aktuelne cene ne predstavljaju veliki udar na kućni budžet.

Zašto je došlo do inflacije ?

Prema statističkim podacima Ministarstva trgovine, prosečna cena suncokretovog jestivog ulja u drugom mesecu tekuće godine, iznosila je 152,18 dinara. Još uvek nisu dostupne analize za mart, april i maj, a treba imati u vidu da je u tom periodu dolazilo do poskupljenja ulja. Takođe, prošle godine u junu pomenuta namirnica prosečno je koštala 133 dinara.

Lani je u Srbiji proizvedeno 636.688 tona suncokreta i oko 140 hiljade tona ulja. Prosečna godišnja proizvodnja jestivog rafinisanog suncokretovog kod nas iznosi od 150.000 do 180.000 tona. Potrošnja je na nivou oko 85.000, a izvoz od 65.000 do 80.000 tona.

Istovremeno u Srbiji se u aprilu 2021., u odnosu na isti mesec prošle godine ubrzala i privredna aktivnost, ali i inflacija koja je bila 1,% jer je rast tekućih potrošačkih cena bio najveći posle 2017. godine, saopštili su autori mesečnika "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT), a prenosi Beta.

Tokom četvrtog meseca, inflacija u Srbiji međugodišnje je iznosila 2,8%.

- Na tendenciju rasta inflacije u aprilu, najveći uticaj je imalo poskupljenje svežeg povrća i to od 18,5% a takođe su poskupele i ostale namirnice potrošačke korpe, kao i oni prehrambeni u iznosu od 2,6% - navodi MAT.

Pored toga, takođe smo u martu tekuće godine, imali nižu međugodišnju inflaciju, od devet zemalja EU dok je u aprilu bila niža od šest država.

U trećem mesecu 2021., višu međugodišnje inflaciju od Srbije imale su Holandija (1,9%), Nemačka (2%), Austrija (2%), Švedska (2,1%), Češka (2,3%) Luksemburg (2,5%) Rumunija (2,5%), Mađarska (3,9%) i Poljska (4,4%).

U aprilu su, kako se navodi, Holandija, Nemačka i Austrija pridružile zemljama EU koje imaju nižu inflaciju od nas dok su višu od Srbije, u istom periodu, imale Rumunija (2,7 odsto) Švedska (2,8) Češka (3,1), Luksemburg (3,3), Poljska (5,1) i Mađarska (5,2%).


Moguća veća globalna potražnja sojinog ulja

Kako je Agroklub nedavno pisao, prema podacima FAO, biljna ulja u maju beleže dvanaesti uzastopni mesečni rast, a poskupela su za 7,8%. Uglavnom zbog palminog, sojinog i repičinog. Palmina su dostigla najveću vrednost još od februara 2011. godine i to zbog slabe proizvodnje u zemljama jugoistočne Azije.

Što se tiče sojinog, izgledi za snažnu globalnu potražnju posebno iz sektora biodizela, podržavali su cene, dok su međunarodne vrednosti ulja uljane repice bile potkrepljene kontinuiranim globalnim snabdevanjem.