Kukuruz i suncokret zaostali u razvoju, problemi sa pšenicom i šećernom repom - Uljana repica u zadovoljavajućem stanju

Kukuruz i suncokret su, zbog zakašnjenja u setvi i nedostatka sunca, zaostali u razvoju, rekao je predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić.

On je rekao da je ovog proleća bila loša klijavost semena kukuruza i suncokreta i da su presejavani delovi ili cele njive.

- Suncokret, a posebno kukuruz, sejani su nakon isteka optimalnog roka, a zatim su česte kiše i upotreba pojedinih herbicida formirali koru i kukuruz nije mogao da niče - rekao je Jakšić.

Dodao je da je u ovo vreme suncokret morao da bude visok pola metra, a da je sada upola niži kao i kukuruz i da su ih tokom nicanja napadali zečevi i biljne vaši.

On je rekao da je najviše presejavana soja, a da je uljana repica u zadovoljavajućem stanju.

Pšenica je, kako je rekao bila dosta oštećena mrazom i ti stresovi i slabija ishranjenost mogu da utiču na prinos.

Poljoprivredni proizvođač šećerne repe Igor Fabri iz okoline Stare Pazove koji uzgaja tu kulturu na 15 hektara rekao je da će i ona kasniti u vegetaciji oko dve nedelje.

- Dosta poljoprivrednika je ove godine odustalo od setve šećerne repe, jer su otkupljivači prošle godine vraćali kamione i tražili da se prebira koren repe i odbaci nekvalitetan i truo, što je mnoge odvratilo od setve - rekao je Fabri.

U Srbiji je kukuruzom zasejano oko milion hektara, a pšenicom oko 600.000 hektara.