Izgaranje na poslu vodi do prerane smrti - Veći broj radnih sati tokom nedelje povećava rizik od moždanog i srčanog udara

Prema poslednjim informacijama koje je objavila Svetska zdravstvena organizacija, 2016. godine čak 745.000 smrtnih slučajeva od posledica moždanog, ili srčanog udara uzrokovano je prekovremenim radom. U ondosu na 2000. godinu, od kada se prikuplja ovakva vrsta informacija, to predstavlja porast od čak 29%.

Podaci koji su objavljeni predstavljaju prvu globalnu analizu o uticaju povezanosti smrti i radnog vremena. Stručnjaci procenjuju da je tokom 2016. godine 398.000 ljudi umrlo od moždanog udara, a 347.000 od srčanih bolesti što je bio rezultat radnog vremena od najmanje 55 sati nedeljno. Prema projekcijama, između 2000 i 2016. godine broj smrtnih slučajeva od srčanih bolesti usled dugog radnog vremena povećao se za 42%, a od moćdanog udara za 19%.

Veza imeđu radnog vremena i bolesti posebno je izražena kod muškaraca (72% smrtnih slučajeva). Naučnici koji su vodili studiju, zaključuju da je rad od 55 ili više sati nedeljno povezan sa 35% većim rizikom od moždanog udara i 17% većim rizikom od smrti usled posledica srčanog udara. Kada se ovi podaci uporode sa nalazima istraživanja kod osoba koje rade od 35-40 sati nedeljno, dobijaju se mnogo bolji rezultati, a rizik od smrti se drastično smanjuje.

- Raditi 55 sati ili više nedeljno ozbiljna je opasnost za zdravlje. Vreme je da se svi – vlade, poslodavci i zaposleni probudimo sa činjenicom da dugo radno vreme može dovesti do prerane smrti - kaže doktorka Maria Neira, direktorka odeljenja za životnu sredinu, klimatske promene i zdravlje pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.