Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Velika šansa za preduzeća iz Srbije da snabdevaju kompanije iz najjače ekonomije u EU - Pandemija otkrila slabosti nemačke privrede
Izvor: DW
Utorak, 01.06.2021.
08:28
Utorak, 01.06.2021.
08:28
Komentari
(Foto: Olena Yakobchuk/shutterstock.com)
Mnoge nemačke firme preispituju svoje lance snabdevanja, otkako su se njihove slabosti pokazale u pandemiji. Da li postoji šansa da od toga korist izvuku zemlje zapadnog Balkana?
Kako promeniti lance snabdevanja da bi bili manje podložni poremećajima koji su se pojavili tokom pandemije koronavirusa? Jedan od mogućih odgovora glasi: možda bi bilo bolje kada dobavljači i proizvodni pogoni ne bi bili suviše daleko od sedišta firme.
Kad firme povuku svoja ulaganja, to se u žargonu preduzetnika naziva "reshoring" ili "nearshoring". Za nemačke firme to bi moglo da znači sledeće: manje dobavljača u Aziji, a više u istočnoj i jugoistočnoj Evropi. U tim regionima zato trenutno polažu velike nade u investicije iz Nemačke.
Međutim, još ništa od toga ne može da se vidi – što nije iznenađenje s obzirom na to da pandemija još nije prošla.
- Do sada, pandemija nije imala gotovo nikakvog efekta na reshoring i nearshoring u srednjoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi - ocenjuje Olga Pindjuk u majskom izveštaju bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije (WIIW).
U poslednjih godinu dana direktne investicije iz inostranstva u te regione smanjene su za 45 odsto. Izgledi za oporavak ove godine su, smatra Pindjuk, u većini privrednih grana male, osim kada je reč o IT-sektoru i energetici.
Olga Pindjuk se u svom delu izveštaja bazirala na trenutnu situaciju i blisku budućnost, a njen kolega iz bečkog instituta Branimir Jovanović ispitivao je srednjoročni i dugoročni potencijal zemalja zapadnog Balkana. Pritom se oslanjao na ankete Nemačke trgovinske i industrijske komore (DIHK), Nemačke privredne komore u inostranstvu, kao i na sopstvena istraživanja.
- Studije pokazuju da nemačke firme razmišljaju o promeni svojih lanaca snabdevanja, a zapadni Balkan je jedan od regiona koji je prirodni izbor - kazao je Jovanović.
Šansa za zapadnobalkanske zemlje?
Plate na zapadnom Balkanu su niske, nemački menadžeri region ocenjuju kao "kulturno srodan", a ni stepen obrazovanja "nije loš", kaže Jovanović.
Istovremeno, gotovo polovina svih nemačkih preduzeća koja posluju u inostranstvu imala je od početka pandemije problema sa snabdevanjem ili logistikom. To je pokazalo istraživanje Nemačke trgovinske i industrijske komore (DIHK) sprovedeno među 2.400 firmi. Dve trećine njih zato planiraju da promene svoje lance snabdevanja.
Pitanje je, međutim, da li će se ti planovi zaista i sprovesti. I da li će se tu nešto dogoditi kada je reč o zemljama zapadnog Balkana.
Jovanović smatra da je to verovatno, zato što su te zemlje tako male.
- Dovoljno je da se nekoliko nemačkih firmi odluči za to - kaže Jovanić.
- Trenutno samo oko jedan odsto svih nemačkih direktnih ulaganja u inostranstvo odlazi na zapadni Balkan. Svaka promena tamo bi imala bi veliki uticaj - zaključuje on.
Isto se odnosi i na preduzeća iz drugih zemalja, jer Nemačka nije čak ni najveći investitor na nivou regiona.
Koji su problemi?
Međutim, izgledi za veća ulaganja iz inostranstva su, kako kaže Jovanović, vezani za jedan važan uslov.
- Vlade u regionu trebalo bi da odrade svoje domaće zadatke, ako žele da profitiraju od pozitivnih trendova koji će verovatno da nastupe nakon pandemije.
Balkanske zemlje loše prolaze kada se porede na evropskom nivou, pogotovo kada je reč o tome kako tamošnje vlade upravljaju. Korupcija i nedostatak pravne sigurnosti odvraćaju investitore.
- Ako vlade ne učine ništa i nastave kao i do sada, onda će sav potencijal ostati neiskorišćen - upozorava Jovanović.
Pored toga, on kritikuje dosadašnju strategiju većine balkanskih država da privlače investitore niskim platama i porezima.
- Investitorima nije važno samo to, oni žele i kvalitet, a to podrazumeva dobro obučenu radnu snagu, kao i funkcionalne institucije i infrastrukturu - naglašava Jovanović.
Bolje je nastupiti zajednički
Srbija tu prolazi nešto bolje od ostalih zemalja u regionu. Ta zemlja privukla je i ulaganja u proizvodni sektor. Novac tamo dolazi i iz Kine.
Međutim, zemlje zapadnog Balkana trebalo bi manje da se koncentrišu na međusobnu konkurenciju. Umesto toga, one bi sebe trebalo da sagledavaju kao jedinstven region. Ukupna proizvodnja svih tih zemalja trenutno je jednaka bruto domaćem proizvodu Slovačke. Zajedno bi bile jače, a ujedno i zanimljivije za investitore, kaže Jovanović.
- Kad bi postojala veća saradnja i strategija za čitav region, te zemlje bi mogle da privuku bolje i veće firme, a one u tom slučaju ne bi bile aktivne samo u jednoj zemlji, već i preko granica - kaže Jovanović.
Iako istraživač bečkog instituta sumnja da će se uslovi u regionu zaista poboljšati, on se ipak nada da će šanse koje pruža moguća promena u lancima snabdevanja bar povećati verovatnoću da će do promena doći.
Tagovi:
Nemačka
Srbija
Zapadni Balkan
lanci snabdevanja
kompanije
epidemija
korona virus
koronavirus
virus korona
reshoring
nearshoring
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.