Planovi za proizvodnju zelenog vodonika u Prahovu - "Čist energent" sa istoka Srbije plasiraće se i na evropska tržišta

Kompanija Elixir je napravila prvi koncept za razvoj zelenog vodonika u Prahovu, a ovaj proizvod može se plasirati na lokalna i okolna tržišta, pa sve do Evrope, koja je veliki uvoznik energenata, kaže za eKapiju Matias Predojević, direktor Industrijsko-hemijskog parka Prahovo.

Kako je reč o proizvodnji energenta, fleksibilna i efikasna logistka je značajna, a lokacija na kojoj se Industrijsko-hemijski park Prahovo nalazi, pruža nekoliko ekonomičnih i atraktivnih prednosti. To su pre svega direktna konekcija sa Hidroelektranom Đerdap II, kao velikim resursom za proizvodnju električne energije iz obnovljivih resursa, bez štetnih CO2 emisija.

Prednost je i lokacija na Dunavu, a time crpna stanica za vodu od velikog značaja, kao i već postojeća infrastruktura.

- ICPP je direktno povezan železnicom, putevima/drumskim saobraćajem i rečnim putem preko Luke Prahovo čiji smo operateri. Na ovaj način zeleni vodonik je brzo dostupan regionalnim, ali i globalnim tržištma. U daljoj budućnosti evropska strategija predviđa i transport vodonika u gasovitom stanju kroz postojeću mrežu za gas. Kako se planira do kraja naredne godine i povezivanje ICPP sa međunarodnim gasovodom, pokrivamo i tu logističku mogućnost - navodi Predojević.

Dekarbonizacija je definisana Pariskim sporazumom, a vodonik, proizveden iz obnovljivih izvora energije, važan je energent u globalnoj proizvodnji zelene energije.

- Zeleni vodonik ima ključnu ulogu za postizanje jednog od ciljeva održivog razvoja - neutralisanje CO2 do 2050. godine. Impakt na zaštitu životne sredine je drastično umanjenje štetnih emisija, a time i veliki doprinos unapređenju zaštite okruženja. Zeleni vodeonik može da zameni u potpunosti fosilne energentne koji su glavni izvor štetnih CO2 emisija, a zeleni vodonik ne emituje CO2 i ne stvara skoro nikakvo zagađenje vazduha pri korišćenju. Održiva proizvodnja vodonika je vizija Evrope i celog sveta - ističe naš sagovornik.

Zeleni vodonik se koristi kao gorivo i mogućnost za korišćenje su brojne - kao gorivo u putničkim automobilima, teretnim vozilima, vozovima i brodovima, za grejne sisteme - koji su koncipirani za korišćenje vodonika, i, naravno, u industriji - na primer u čeličanama, gde se vodonikom može zameniti koks kao energenat. Na ovaj način znatno se smanjuje CO2 emisija pri proizvodnji čelika.

- Treba imati u vidu i da će proizvodnja hidrogena biti deo Strategije razvoja energetike naše zemlje do 2050. godine, kako je nedavno istaknuto na onlajn konferenciji Zelena industrijska politika. Na incicijativu Privredne komore Srbije, u saradnji sa Vladom Srbije i Ministarstvom energetike, u nacrtu buduće strategije razvoja energetike naše zemlje biće definisane mogućnosti za proizvodnju ovog energenta u Srbiji - kaže Predojević.