U Srbiji moguć ekonomski rast od 7 odsto?

Uspostavljanje sveobuhvatnih i dobro organizovanih javnih finansija preduslov je za uspešne procese reformi i u drugim oblastima javne uprave, ocenio je danas državni sekretar u Ministarstvu finansija Gojko Stanivuković na skupu "Dijalog o politici upravlanja javnim finansijama".

On je na skupu predstavio nacrt Izveštaja o realizaciji Programa reforme upravljanja javnim finansijama za 2020. godinu i nacrt novog Programa za period 2021-2025. godine. saopštilo je Ministarstvo finansija.

- Prethodna godina je donela mnogo izazova ne samo u oblasti zdravstva već i ekonomije, što je prouzrokovalo veliki pritisak na javne finansije. Značaj reforme upravljanja javnim finansijama zbog toga je posebno relevantan u ekonomski otežanim uslovima, kao što je aktuelno okruženje pod uticajem pandemije Kovid-19 - rekao je Stanivuković.

Dodao je da je zahvaljujući pouzdanoj makroekonomskoj i fiskalnoj politici pre pandemije korona virusa, Srbija imala dovoljno prostora da pomogne stanovništvu i privredi tokom prošle godine.

- Mogli smo da intervenišemo blagovremenim i snažnim paketima ekonomske podrške domaćinstvima i privredi, radi očuvanja radnih mesta i unapređenja javnog zdravlja, i tako pomognemo u ublažavanju ekonomskih i socijalnih efekata pandemije i nastavku strukturnih reformi - naglasio je Stanivuković.

Naveo je da su se prioritetne oblasti Programa u 2020. godini odnosile na dalje poboljšanje procesa pripreme budžeta, poboljšanje efikasnosti prikupljanja prihoda i rada organa za izvršenje budžeta i jačanje skupštinskog nadzora nad javnim finansijama.

Stanivuković je podsetio da su realizovana dva velika fiskalna paketa prošle godine procenjena na oko 12,9 odsto BDP-a, kao i da je aktuelan treći paket pomoći od dodatnih 4,5 odsto BDP-a.

- Kao rezultat mera i odgovorne politike pre pandemije, BDP je smanjen za samo jedan odsto u 2020. godini, što je jedan od najboljih rezultata u Evropi, a za ovu godinu očekujemo rast od preko šest procenata, čak i do sedam odsto. Javni dug je bio na nivou od 58,2 odsto BDP-a na kraju 2020. godine, a predviđa se da će ostati manji od 60 procenata do kraja ove godine - naglasio je Stanivuković.

Dodao je da srednjoročni fiskalni okvir predviđa postepeno smanjenje opšteg državnog deficita na 1,0 odsto BDP-a do 2024. godine i pad udela javnog duga na 55,5 procenata BDP-a.

Državni sekretar je naglasio da država nastoji da ove godine fiskalnom politikom nastavi da podržava ekonomski oporavak, daljim povećanjem kapitalne potrošnje na nivou opšte države od 7,2 odsto BDP-a.

- Pored toga, priliv stranih direktnih investicija nastavljen je prošle godine i dostigao je skoro tri milijarde evra, uprkos pandemiji, a nezaposlenost je krajem 2020. godine iznosila devet procenata, što je manje nego pre pandemije - rekao je Stanivuković.

Objasnio je da je Minstarstvo finansija, u skladu sa Zakonom o planskom sistemu, i u saradnji s partnerskim institucijama, pripremilo nacrt Izveštaja o realizaciji Programa reforme upravljanja javnim finansijama za 2020. godinu i nacrt novog Programa reforme upravljanja javnim finansijama 2021-2025.

- Novi program, kao i u prethodnom petogodišnjem periodu, prati budžetski ciklus u celini, sa ciljem da doprinese da izvršenje budžeta bude na najbolji mogući način povezano sa različitim politikama Vlade - naveo je Stanivuković.

On je istakao da je opšti cilj reforme ostavarivanje održivog budžeta sa stabilnim javnim dugom u odnosu na BDP, uz pomoć boljeg finansijskog upravljanja i kontrole, procesa revizije i povezivanja budžetskog planiranja sa prioritetnim ciljevima Vlade i javnim politikama.

- Evidentno je da je od usvajanja prvog programa 2015. godine ostvaren značajan napredak u svim podsistemima upravljanja javnim finansijama - objasnio je Stanivuković.

Dodao je da je između ostalog znatno unapređen proces programskog budžetiranja i srednjoročnog planiranja, poboljšano planiranje i praćenje kapitalnih projekata, ubrzani procesi transformacije Poreske uprave i modernizacija Uprave carina.

On je rekao da je prioritet unapređenje upravljanja javnim investicijama, nastavak transformacije Poreske uprave, kao i sprovođenje finansijskog upravljanja i kontrole kao dalji razvoj funkcije interne revizije.

Stanivuković je zaključio da je Srbija posvećena daljem unapređenju upravljanja javnim finansijama, koje je nužno ne samo kao podrška merama fiskalne konsolidacije i strukturnim reformama, već i kao proces koji podiže kvalitet državne uprave i osigurava ambijent koji je privlačno i poželjno tlo za investitore.