Betonska baterija kao pomoć zgradama da skladište sopstvenu energiju

Da baterije mogu biti i kontruktivni elementi objekta govori najnovije istraživanje sprovedeno u Švedskoj. Naučnici sa Chalmers University of Technology osmislili su novu vrstu baterija na bazi cementa koja se može koristiti u izgradnji betonskih konstrukcija. Oni su do toga došli radeći na razvoju održivih građevinskih materijala. Fokus je bio na najkorišćenijem materijalu, odnosno betonu i smanjenju njegovog ugljeničnog otiska.

Novi beton dobijen je tako što je u smešu na bazi cementa dodata mala količina kratkih ugljeničnih vlakana kako bi se poboljšala provodljivost i pojačala čvrstoća pri savijanju. Ovde je ugrađeno par mrežica od ugljeničnih vlakana, jedna obložena gvožđem da služi kao anoda baterije, a druga obložena niklom da bude katoda. Kao dve elektrode baterije, ovi elektroni kreću se napred i nazad dok se uređaj puni i prazni.

Ova baterija na bazi betona ima poboljšane karakteristike u odnosu na prethodne verzije. Ima gustinu energije od 7Wh po kvadratnom metru materijala, što bi, prema mišljenju tima, moglo biti više od 10 puta u odnosu na ranije baterije. Međutim, niža je u poređenju sa komercijalnim baterijama.

Potencijalne mogućnosti upotrebe su velike, od zgrada koje mogu imati dvostruke koristi, zatim za napajanje LED dioda, obezbeđivanje 4G veza u udaljenim područjima ili uparivanje sa solarnim panelima za napajanje senzora ugrađenih u betonske konstrukcije, poput auto-puteva i mostova. Ova tehnologija bi u budućnosti mogla da omogući izgradnju celokupnih delova višespratnih zgrada od funkcionalnog betona. Bilo koja betonska površina mogla bi da ima ugrađen sloj ovih elektroda.

Shodno tome da je istraživanje u ranoj fazi, još uvek ima nedostataka i pitanja na koja treba dati odgovor. Neka od njih su vezana za životni vek baterije, jer se betonske konstrukcije obično prave da traju desetinama godina pa naučnici moraju da osmisle da baterija traje što duže ili da postoji mogućnost da se zameni nakon što se istroši.

Optimizam je tu i autor studije Luping Tang se nada se će ova tehnlogija omogućiti građevinskim materijalima dodatnu funkciju poput one da budu obnovljivi izvori energije.