Solarne i vetroelekrane mogu da proizvedu 100 puta više energije od trenutne potrošnje u svetu

Dostupne tehnologije za korišćenje solarne i energije vetra mogu da obezbede 6.700 petavat-sati (PWh) električne energije, što je 100 puta više od trenutne potrošnje cele planete. Od toga potencijala trenutno je korišćenje oko 60% solarnih resursa i 15% resursa vetra isplativije od fosilnih goriva, navodi se u izveštaju Nebo je granica (eng. The Sky’s the Limit), koji je pripremio tink tenk (eng. think tank) Carbon Tracker.

Globalna potrošnja energije u 2019. godini iznosila je 65 petavat-sat, dok tehnologije za solar i vetar omogućavaju da se proizvede više od 5.800 PWh iz sunčeve i još 900 PWh iz energije vetra, piše Vladimir Spasić za Balkan Green Energy News.

Do 2030. korišćenje svog solarnog potencijala i više od polovine potencijala vetra biće isplativije od fosilnih goriva, do 2035. solar i vetar davaće dovoljno električne energije za celu planetu, a do 2050. ova dva izvora energije mogli bi u potpunosti da snabdevaju ceo svet jeftinom i čistom energijom, koja bi mogla da se koristi i za napajanje električnih vozila i proizvodnju zelenog vodonika, navodi se u izveštaju.

Ekonomije u razvoju imaju najveći potencijal, što može da im donese prekid energetske zavisnosti koja se ogleda u uvozu energije, jeftinu energiju za sve stanovnike i nova radna mesta, ističe se u izveštaju.

Na primer, Afrika ima čak 39% globalnog potencijala za zelenu energiju i mogla bi da postane velesila u sektoru obnovljivih izvora.

Zanimljivi je podatak da instaliranje dovoljnog broja solarnih panela da se obezbede potrebe cele planete ne zahteva veliko zauzimanje zemljišta, tačnije samo 0,3 odsto, što je manje od površine koju sada koristi industrija fosilnih goriva.

- Najveće naftno polje na svetu, Ghavar u Saudijskoj Arabiji, prostire se na 8.400 kvadratnih kilometara, i proizvodi ekvivalent od 0,9 PWh svake godine. Izgradnja solarnih panela na istom području bi donela u proseku na globalnom nivou 1,2 PWh godišnje, a u Saudijskoj Arabiji, gde ima više solarne energije, 1,6 PWh - navodi se u izveštaju.

Finansijska tržišta sve više koriste potencijal zelene energije, pa su tako 2020. kompanije za čistu energiju po prvi put putem javnih ponuda prikupile više novca od kompanija za fosilna goriva.

U izveštaju Nebo je granica ističe se da je sada ključna prepreka promenama politička sfera, ali da će se rast zelene energije verovatno nastaviti kako sve više zemalja prepoznaje potencijal obnovljivih izvora.

Energetska (ne)zavisnost je jedan od tri ključna pokretača promena jer 80% ljudi živi u zemljama koje uvoze fosilna goriva, a obnovljivi izvori im nude šansu da smanje troškove, otvore lokalna radna mesta i prekinu svoju energetsku zavisnost.

Ekonomski potencijal solarne energije oslobođen je ogromnim padom troškova, od 2010. u proseku za 18% godišnje.

Ova tehnologija raste brže od bilo koje prethodne energetske tehnologije sličnog obima, sa prosečnim godišnjim porastom od 39% u poslednjoj deceniji što se ogleda u dupliranju kapaciteta na svake dve godine. Vetar je na sličnoj putanji: tokom poslednje decenije cene su padale u proseku za devet odsto godišnje, dok je kapacitet rastao 17% godišnje, navodi se u izveštaju.

Izveštaj otkriva da će uz stopu stopa rasta od 15%, solarne elektrane i vetroparkovi proizvoditi svu globalnu električnu energiju do sredine sledeće decenije i svu energiju do 2050, imajući u vidu da pad troškova i tehnološki napredak prevazilaze izazove uvođenja zelene energije u sve sektore, pa i u proizvodnju čelika i cementa.

U izveštaju su korišćeni podaci istraživačkog centra BloombergNEF (BNEF) o nivelisanim (ili svedenim) troškovima solarne energije širom sveta kako bi se izračunao udeo u ekonomski isplativoj solarnoj proizvodnji, uzimajući srednju cenu u svakoj zemlji i upoređujući je sa najjeftinijim fosilnim gorivom.