Fransoa Gzavije Mao, generalni direktor "Ujedinjenih srpskih pivara" – Biće uloženo 50 mil EUR u Srbiji

(Fransoa Gzavije Mao)

"Ujedinjene srpske pivare" pozdravile su donošenje Zakona o pivu, jer se njime utvrđuju kriterijumi kvaliteta proizvodnje i proizvoda, a kvalitet je osnova naše poslovne politike. Standardi naše matične kuće "Heineken" su znatno stroži čak i od onih koje propisuje evropska regulativa, jer mi smatramo da su zakoni samo minimum onoga što je potrebno poštovati. Zato mi u svom poslovanju, uz najviše svetske standarde kvaliteta proizvodnje, organizacije i menadžmenta kao što su ISO 9001 i ISO 22000 koji uz to garantuju najviše standarde bezbednosti proizvoda, imami i standarde bezbednosti na radu ISO 18001 (OHSAS), najviši ekološki standard ISO 14000 i mnoge druge standarde koji obezbeđuju efikasnost u poslovanju, kontrolu kvaliteta i najbolji kvalitet naših proizvoda – istakao je Fransoa Gzavije Mao, generalni direktor "Ujedinjenih srpskih pivara", zamoljen da prokomentariše to što je Srbija prvi put doblia Zakon o pivu.

Ono što je, međutim, važno znati je da, uvođenjem ovih standarda, mi zapravo težimo ostvarenju kvaliteta proizvoda kroz maksimalno očuvanje prirodnih sastojaka i tradicionalne recpture.

Imate li uvid kakvi su standardi primenjeni u srpskim pivarama?

Primena Zakona će pokazati u kojoj meri standarde kvaliteta ispunjavaju mali pivari. Tri vodeće kompanije, uveren sam, primenjuju najviše standarde proizvodnje.

Srbija, iako poljoprivredna zemlja, mora da uvozi sirovine za proizvodnju piva. Šta mislite zašto je tako i šta bi eventualno trebalo uraditi da se to promeni?

Visoki standardi zahtevaju mnogo ulaganja – u znanje, razvoj poljoprivrede, sredstva proizvodnje. Uveren sam da Srbija teži visokim standardima u svim segmentima, ali da je za obezbeđivanje sredstava potreban veliki napor koji će podići ukupnu ekonomiju i time obezbediti dalji razvoj. Mi više volimo da u proizvodnji piva angažujemo domaće dobavljače, ali to činimo u maloj meri jer su njihovi standardi, na žalost, veoma niski. Zato smo prinuđeni da uvozimo sirovine, ali i mašine, flaše i konzerve. To utiče i na cenu proizvoda, kako zbog promene kursa, tako i zbog carina, više cene transporta i ukupne logistike. Svima nam je dakle i interes da proizvodnja u Srbiji što pre dostigne viši kvalitet.

Zašto se u nekim zemljama pivo tretira kao hrana, a u nekim drugim ne? Koji su argumenti za i protiv takvog tretmana?

Pivo se tretira kao prehrambeni proizvod u onim zemljama u kojima je razvijen visok stepen kulture piva. To su zemlje u kojima postoji visoka svest da je pivo prirodan proizvod proizveden od prirodnih sastojaka, koji, ukoliko se umereno konzumira, ima pozitivne efekte na zdrav život. Pivo, je na primer, proizvod bogat B vitaminima, a istraživanja su dokazala da umereno konzumiranje piva predstavlja deo zdrave ishrane. Još jedan mit koji je nedavno opovrgnut prilikom naučnog istraživanja u Španiji je da konzumiranje piva utiče na telesnu težinu. Prema izveštaju, žene mogu da popiju jedno pivo dnevno a muškarci čak i dva, a da to ne utiče na povećanje telesne težine.

U Srbiji je prošle godine pala proizvodnja i prodaja piva. Da li su to posledice ekonomske krize ili nečeg drugog?

To je isključivo posledica ekonomske krize. Sva naša istraživanja tržišta govore da su potrošači ostali verni svim našim pivima, dakle, da se broj kupaca nije smanjio. Naprotiv, Ujedinjene srpske pivare jedine su postigle povećanje prodaje svojih proizvoda i to za čitavih 20 odsto. Smanjila se međutim, učestalost kupovine, pa u ukupnom rezultatu i mi osećamo posledice krize.

Na srpskom tržištu se uočavaju potresi u industriji piva – "Apatinska pivara" je promenila vlasnika, raskinut je ugovor o prodaji BIP-a, čiji se dug uvećao. Kakav razvoj situacije očekujete?

Na tržištu piva u Srbiji iskristalisala su se tri glavna igrača – "Apatinska", "Carlsberg" i "Ujedinjene srpske pivare" kao članica "Heineken grupe". Ostali nemaju značajnijeg uticaja i tu ne očeujem neke promene. Na tom tržištu mi činimo sve da osvojimo lidersku poziciju, ali to činimo korak po korak, pažljivo osluškujući potrebe potrošača. Dosadašnji rezultati, a naročito uspeh "Pils Plusa", daju nam pravo da verujemo da su potrošači prepoznali kvalitet i trud koji ulažemo u cilj njihovog zadovoljstva.

Koliko je vaše trenutno tržišni učešće i kako ocenjujete aktuelno tržište piva u Srbiji? Kakve poslovne rezultate očekujete u ovoj godini?

I dalje smo treći, ali smo i jedini proizvođač čiji se udeo u tržištu u protekloj godini povećao i sada dostiže dvadeset procenata. Sledeći korak je da budemo drugi i nadamo se da nam te planove neće poremetiti kriza. Ja verujem u Srbiju i znam da će se čim izađe iz krize to osetiti i na rastu prodaje piva. Ova zemlja voli uživanje i zna da prepozna kvalitet. Za Ujedinjene srpske pivare to je dobar motiv.

Da li planirate i kolike će biti investicije u Srbiji?

Ujedinjene srpske pivare planirale su da u prve tri godine poslovanja u Srbiji ulože 50 mil EUR i mi, uprkos svemu, od tih planova ne odustajemo i gotovo u potpunosti poštujemo planiranu dinamiku ulaganja. Želim da verujem da će izlazak iz krize biti brži nego što se sada čini i optimistički sam raspoložen. Uostalom, "Pils Plus" je baš u ovoj godini proglašen najboljim pivom u Srbiji, što predstavlja još jedan dokaz da su potrošači prepoznali kvalitet, a mi njihove potrebe.

Da li Srbija može da poveća izvoz piva, na koja tržišta i pod kojim uslovima?

Ujedinjene srpske pivare već su dokazale da je to moguće. To što smo postigli najviše svetske kvalitete proizvodnje omogućilo nam je otpočinjanje domaće proizvodnje čuvenog svetskog brenda "Amstel", pa je on od uvoznog sada postao izvozni proizvod.

Ove godine isto ćemo učiniti sa "Efes" pivom. Na taj način dajemo još jedan doprinos ukupnoj ekonomiji Srbije.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Privredni pregled")