Kako pandemija utiče na mentalno zdravlje? - Sve veći broj ljudi u Srbiji prijavljuje simptome depresije

Pre više od godinu dana, zajedno sa pandemijom virusa SARS-Cov-2 i bolesti koju izaziva (COVID-19) pojavio se i niz zdravstvenih, društvenih i ekonomskih izazova sa kojima se suočava ceo svet. Pored njih, sve vidljiviji su i snažni uticaji pandemije na mentalno zdravlje, koji zahteva posebnu pažnju, kako bi se sprečile dugoročne psihološke posledice jedne od najvećih zdravstvenih kriza u istoriji, navedeno je u saopštenju.

Pandemija je promenila ritam života ljudi širom sveta i ispunila ga strepnjom koja ima duboki uticaj i na opšte i na mentalno zdravlje. Stručnjaci ističu da sve veći broj ljudi prijavljuje simptome depresije i upozoravaju da su neophodne hitne reakcije društva i javnosti kako bi se smanjili negativni efekti.

Briga za svoje zdravlje i zdravlje najbližih intenzivirana je strepnjom. Statistički podaci o broju obolelih i preminulih od kovida-19, koje svakodnevno pratimo, doprinose i strahu od zaražavanja, nepredvidivog ishoda bolesti, pa i straha za život.

Ljudi razmišljaju i o finansijama, radu od kuće i adaptiranju na izmenjene okolnosti. Javlja se i egzistencijalni strah, strah od gubitka posla i prihoda, strah na koji način finansijski prebroditi ovu krizu. Ovaj vid straha posebno pogađa radno sposobno stanovništvo, koje je pod najvećim uticajem ekonomskih promena izazvanih pandemijom, poput ograničavanja poslovanja ili zatvaranja radnih mesta. Imajući to u vidu, nestrpljivo iščekivanje izlaska iz ove globalne krize prati i neizvesnost i bojazan šta nas čeka posle, šta nam budućnost donosi.

Kontakt sa drugim ljudima predstavlja jednu od osnovnih ljudskih potreba, te su neposredni društveni odnosi ključni za normalno funkcionisanje i zdravlje. Poznato je da depresiju prati povlačenje u sebe, osećaj usamljenosti i smanjenje kontakta, koje istovremeno produbljuje depresiju i otežava oporavak, te je nesumnjivo da društvena izolacija i fizičko distanciranje imaju snažan uticaj na mentalno zdravlje.

Pandemija je potvrdila prirodnu potrebu ljudi za bliskošću i povezanošću, a zbog smanjenja društvenih kontakta koje se javlja kod depresivnih osoba, one ne treba da budu prepuštene same sebi i ostavljene bez podrške. Naprotiv, potreban je zajednički angažman svih strana i sveobuhvatan pristup problemu depresije, kako ovo oboljenje ne bi dostiglo razmere epidemije.