(Magazin Biznis)Pavle Marjanović, direktor predstavništva "Actavis" za Srbiju - Spremni smo za ozbiljnu trku

(Pavle Marjanović)

Kao domaći proizvođač sa jednom od najdužih tradicija u oblasti farmaceutske industrije, kompanija "Zdravlje Actavis" (Aktavis) posmatra domaće tržište kao svoj prioritet. Na izvestan način to potvrđuje i dosadašnji procenat prodaje od čak 83% ukupne proizvodnje upravo na domaćem tržištu – ocenio je Pavle Marjanović, direktor Predstavništva "Aktavisa" za Srbiju, u razgovoru za "Magazin Biznis".

Ali, pošto je ova kompanija nedavno najavila da planira da u 2012. godini 60% prodaje ostvari na inostranom tržištu, na naše pitanje o tome kako će to realizovati, Marjanović kaže:

– Naši razvojni planovi, koji idu u korak sa unapređenjem jedne šire nacionalne strategije, podrazumevaju kontinuirano povećanje obima izvoza, što ni u kom slučaju neće imati uticaj na domaće tržište. Kompanija "Zdravlje Aktavis" će, sa nekoliko ključnih proizvoda iz postojećeg portfolija, kao što su glimepirid, paroksetin i atorvastatin za zapadnoevropska tržišta, s jedne strane, i novim proizvodima koje upravo preuzimamo iz "Aktavisovog" portfolija najpre za tržište Rusije a onda i za ostala tržišta Zajednice Nezavisnih Država, sigurno obezbediti višestruko povećanje dosadašnjeg
obima proizvodnje za inostrano tržište.

Leskovačka fabrika na farmaceutskom tržištu Srbije ima udeo od 5,5%, odnosno treća je po prodaji, a cilj rukovodstva je, kako je najavljeno, da u narednih nekoliko godina zauzme drugu poziciju. Kako do tog, ne baš lakog cilja? Jer, "Stada Hemofarm" je na sigurnoj prvoj poziciji, a ni "Galenika" sigurno neće "mirovati" na tržištu?

– Naši ciljevi su zasigurno ambiciozni i upravo zbog toga nisu ni malo laki. Međutim, mi smo zaista spremni za ozbiljnu trku sa našim tradicionalnim konkurentima i partnerima, svesni da jedino u okviru zdrave konkurencije i uz poštovanje vrhunskih standarda koji važe u našoj industriji, svi zajedno doprinosimo poboljšanju kvaliteta, dostupnosti i rentabilnosti naših proizvoda za kupce na domaćem tržištu. Mi u "Aktavisu" imamo već proverenu "Pobedničku formulu" za uspeh.

Islandski "Aktavis" je 2003. godine za 3,5 mil EUR kupio "Zdravlje" i obavezao se da će u periodu od pet godina u tu fabriku investirati 20 mil EUR. Do sada je investirano 37 miliona. Kakav je bio odnos centrale "Aktavisa" sa Islanda prema kompaniji u Leskovcu, s obzirom na svetsku ekonomsku krizu koja je dramatično pogodila upravo Island?

– Sama činjenica da je "Aktavis" znatno premašio obim ugovorom predviđenih investicija u Zdravlje pokazuje da se i na globalnom nivou na nas u Srbiji gleda kao na jednu od značajnih karika u proizvodnom lancu "Aktavisa". Što se tiče svetske ekonomske krize, svedoci smo da je ona uticala na sve ekonomije i biznise u svetu. To što se kriza najpre osetila na Islandu nije imalo nikakve direktne posledice na "Aktavis grupu", a još manje na našu kompaniju u Srbiji, zahvaljujući izuzetno dobroj geografskoj distribuciji kapitala. Možda je zanimljivo da istaknem da smo upravo zahvaljujući globalnoj snazi kompanije i spremnosti svih naših zaposlenih da se uhvate u koštac sa najtežim izazovima, uspeli da anuliramo početni zaostatak i ostvarimo pozitivan bilans u jednoj od najizazovnijih poslovnih godina.

Kompanija "Zdravlje Aktavis" je dobila EU GMP sertifkate u novembru 2008. godine. To je omogućilo da se poveća godišnja proizvodnja sa 500 miliona tableta u 2008. godini na 1,9 milijardi tableta do 2012. godine. Sada "Zdravlje Aktavis" izvozi 15% proizvodnje. Na koliko i kada planirate povećanje proizvodnje?

– Ciljevi koje smo postavili na početku privatizacije "Zdravlja" su u potpunosti realizovani. Veliki investicioni poduhvati na povećanju i modernizaciji proizvodnih kapaciteta i svih pratećih sistema otvorili su nove mogućnosti za naš budući razvoj. Na osnovu budžeti-ranih trogodišnjih planova, naša proizvodnja će imati jedan kontinualan uzlazni trend tako da će do 2012. godine dostići obim od gotovo dve milijarde tableta, što će predstavljati veoma visok stepen iskorišćenosti instaliranih kapaciteta i obezbediti maksimalnu rentabilnost u poslovanju kompanije.

Kompanija "Aktavis" ima i fabrike u drugim zemljama centralne i istočne Evrope. Kakva je saradnja leskovačkog "Aktavisa" sa njima? Ukoliko uporedite leskovačku fabriku sa njima, posmatrano po organizacionim i poslovnim performansama, kakva je pozicija "Aktavisa"?

– "Aktavis" ima oko 20 fabrika za proizvodnju koje su pozicionirane u Sjedinjenim američkim državama, Evropi i Aziji. Kako na širem globalnom tako i u užem evropskom kontekstu, naša fabrika je u svakom pogledu potpuno integrisana u sistem "Aktavis" grupe, tako da i u organizacionom pogledu i u pogledu poslovnih performansi spada u red najkvalitetnijih i najmodernijih proizvodnih kompanija. Saradnja na nivou svih naših fabrika je od velikog značaja za uspeh čitave grupe jer se na taj način obezbeđuje pozitivan transfer iskustava i stalno unapređenje performansi. Što se naših organizacionih i poslovnih performansi tiče, one se upravo potvrđuju kroz činjenicu da se proizvodi iz drugih "Aktavisovih" fabrika sada transferišu u naše pogone.

Šta je, po Vašem mišljenju, najnovija ekonomska kriza nametnula kao imperativ u poslovanju, specifčno za farmaceutsku industriju?

– Ekonomska kriza je samo dodatno istakla ono što mi u generičkoj industriji inače svakodnevno stavljamo pred sebe kao imperativ – stalno suočavanje sa novim izazovima na tržištu, potreba za što rentabilnijom proizvodnjom i pravim izborom proizvoda vrhunskog kvaliteta, tako da se omogući njihova široka primena i dostupnost
na tržištu.

Šta su danas mane a šta prednosti u poslovanju farmaceutske industrije? U čemu vidite mogućnosti razvoja? Da li samo u lekovima ili u pomoćnim sredstvima koja sve više uzimaju maha na tržištu, jer svi žele da žive lepše, lakše i duže?

– Izazovi sa kojima se verovatno većina u ovom biznisu susreće na domaćem tržištu jesu usporeni fnansijski tokovi i stalne redukcije zdravstvenih fondova zdravstvene zaštite i nedovoljno regulisani uslovi na jednom kompleksnom tržištu farmaceutskih proizvoda čije se cene, s druge strane, u znatnoj meri kontrolišu od strane države. Ono što mi vidimo kao našu mogućnost i prednost jeste činjenica da se upravo zbog ovakvih trendova u državnim zdravstvenim fondovima, sa istekom patentnih zaštita za veliki broj proizvoda, otvaraju nove mogućnosti za generičku farmaceutsku industriju. Jedino generička industrija može da obezbedi neophodnu rentabilnost i široku primenu novih, prvoklasnih proizvoda. Pomenuti trendovi, s jedne strane, obezbeđuju potreban nivo zdravstvene zaštite po povoljnim cenama, a s druge, dodatan prostor za razvoj našeg budućeg poslovanja, pre svega u segmentu našeg tradicionalnog portfolija humanih farmaceutskih proizvoda. Naša kompanija je takođe spremna da iskoristi i mogućnosti koje pružaju i ostali delovi "Aktavisovog" portfolija kao što su pomoćna lekovita sredstva, OTC, dijetetski i drugi proizvodi – rekao je Pavle Marjanović u razgovoru za Magazin Biznis.

Posađeno 2.000 četinara na Tari

Od 17. aprila nacionalni park Tara bogatiji je za dve hiljade sadnica četinara. Doprinos u očuvanju prirodnih resursa Tare ovog puta dalo je više od 250 zaposlenih u farmaceutskoj kompaniji "Zdravlje Aktavis", koji su se priključili akciji Fonda Ekotopija "Šuma blista – šuma peva" i na obronku Tare, iznad Bajine Bašte, zasadili 2.000 sadnica jele i smrče.

Pavle Marjanović, direktor kompanije "Aktavis", rekao je da su se akciji priključili svi zaposleni iz Beograda i Leskovca da bi pomogli u obnavljanju šume na toj planini, ali i da bi ojačali međusobnu saradnju. Nacionalni park Tara prostire se na površini od 19.200 hektara, a u regionu je poznat po Pančićevoj omorici, ali i po orlu beloglavom supu, čije je stanište u kanjonu reke Trešnjice. Akciji su se, pored Aktavisa, odazvale i druge velike kompanije – "Telenor" i "Beoguma", hotel "Hyatt", kao i danska i britanska ambasada, rekao je Srđa Popović, predsednik Fonda Ekotopija. Od planiranih 18.000 sadnica, na prostoru koji je uništen u vrtložnom vetru pre više od 10 godina, do sada je posađeno 5.600 jela i smrča.

- Na planini je moguće organizovati skijanje, lov, ribolov, držati konje... a ne uništiti prirodu. Ključ je u planiranju, odgovornom ponašanju i korišćenju površina u takozvanoj trećoj zoni zaštite, a ne u prvoj, koja je investitorima, po pravilu, najprivlačnija - kazao je Popović.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Magazin Biznis". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )