Šumadija beleži rast u proizvodnji cveća, primenjuju svetske standarde

Industrija cveća u svetu beleži stalni rast, a mogla bi da ima značajnije mesto i u našoj privredi i izvozu. U Srbiji se cvećarstvom bavi više od 2.000 domaćinstava, od kojih bi mnoga, uz podršku države, proširila proizvodnju.

U Šumadiji se beleži rast u proizvodnji cveća i sve je više mladih preduzetnika koji u toj oblasti primenjuju svetske standarde.

Počeli su skromno, sa muškatlom i petunijom. Proširili porodični posao, pa danas u plastenicima, na 7.000 kvadrata, proizvedu oko milion saksija cveća. Zaposlili su dvadesetak radnika i automatizovali proizvodnju.

- Savremena biljna proizvodnja zahteva manipulaciju svim imputima proizvodnje, kao što su temperatura, kao što je vlažnost vazduha, ka što je dužina dana, kao što je količina svetlosti - kaže Nikola Marković, cvećar iz Kragujevca.

Uz podsticaje Ministarstva poljoprivrede u razvoj proizvodnje uložili su oko pola miliona evra. Mladi Kragujevčani razmišljaju dugoročno i kvalitetom osvajaju tržište.

- Sami uvozimo svoje reznice, sami uvozimo svoje supstrate. Supstrat je zemlja u koju sadimo cveće, to sve sami radimo. Insistiramo da stvarno taj kvalitet bude perfektan, da bi se to isplatilo - kaže Milena Marković, cvećarka iz Kragujevca.

A računice ima, jer je samo u Šumadiji na stotine proizvođača cveća. Jednima osnovna delatnost, drugima dodatna zarada.

- Imamo čitava sela koja počinju da se bave i uspešno proizvodnjom cveća. I njihova proizvodnja se sve više usavršava, naročito u sortimentu koji prati tržište - navodi Lidija Vulović iz Poljoprivredne stručne službe Kragujevac.

Cvećar iz Rače Ivan Đorđević kaže da jedan deo ide po marketima, jedan deo proizvodnje ide po cvećarama, neki mali deo ide i za izvoz, tako da ima plasman.

Da bi tako i ostalo, a proizvodnja cveća postala intenzivnija, pored države, pomažu i opštine.

- Reč je o plastenicima vrednosti oko 3.500 EUR, gde je učešće samo 10%, odnosno porez i PDV su plaćali sami cvećari - kaže predsednik Opštine Rača Nenad Savković.

Uprkos velikom potencijalu, cveće se uglavnom gaji na malim površinama u porodičnim gazdinstvima. Proizvodnja ne zadovoljava ni domaće potrebe, pa je uvoz gotovo trostruko veći od izvoza.