"Dun&Bradstreet": Srbija na putu sporog, ali stabilnog ekonomskog oporavka

"Dun & Bradstreet", najveća bonitetna kuća na svetu, u junskom izveštaju zadržava Srbiji rejting od DB4d što je svrstava u grupu zemalja sa umerenim rizikom poslovanja. Rejting koji D&B dodeljuje određenoj zemlji ukazuje na rizik poslovnog okruženja u toj zemlji i daje informaciju o efikasnosti plaćanja ka inostranstvu, kao i o isplativosti potencijalnih investicija, navela je bonitetna kuća "Rating", koja ekskluzivno zastupa interese bonitetne kuće "Dun&Bradstreet" za područje Srbije i Crne Gore.

Rejting ovog meseca povećan je Angoli, Indoneziji, Keniji, Maleziji, Mozambiku, Novom Zelandu, Panami, Filipininima, Tanzaniji, a smanjen je Grčkoj, Libiji, Portugaliji i Tajlandu. U regiji i dalje najveći rejting ima Slovenija (DB2c), a za njom slede Hrvatska i Mađarska (DB3d), Bugarska, Rumunija i Albanija (DB4a), Makedonija i Grčka (DB4b) i Srbija (DB4d). Niži rejting od Srbije u regionu ima Bosna i Hercegovina sa dodeljenim rejtingom (DB6a).

- Podaci o efikasnosti plaćanja obaveza ka inostranstvu u prvom kvartalu ove godine pružaju raznoliku sliku o Srbiji. Iako je procenat promtnih plaćanja porastao za 7 procentnih poena (pp) u odnosu na isti kvartal prošle godine i opao procenat plaćanja preko 30 dana zakašnjenja za 6 pp, udeo ozbiljno zakasnelih plaćanja (preko 120 dana) raste, što pokazuje da su neke firme još pod uticajem inertne ekonomije - saopšteno je.

Prema najnovijem članu IV konsultacionog dokumenta, koji je izdao MMF, u aprilu srpska privreda je na putu sporog, ali stabilnog ekonomskog oporavka. Analitičari u D&B-u se slažu sa ovom ocenom, uz skromni rast realnog BDP-a tokom predviđenog perioda. Procena MMF-a je objavljena nakon trećeg pregleda stand-by aranžmana sa Fondom. Odobrena je sledeća tranša sredstava u vrednosti od 485 miliona USD za koju su srpske vlasti nagovestile da će povući samo 50%.

Finansijski paket od međunarodnih finansijskih institucija je bio neophodan početkom 2009. godine kada se globalna ekonomska i finansijska kriza proširila na Srbiju. Pad poljnjeg finansiranja doveo je do naglog smanjenja investicija koje su opale za 26% u 2009. i smanjenja lične potrošnje (pad od 2%). Poreski prihodi opadaju zbog smanjene trgovine, prihoda i potrošnje dok fiskalni troškovi rastu usled veće socijalne potrošnje; uvećava se budžetski deficit i rastu potrebe zemlje za finansiranjem. Vlasti na ovu situaciju odgovaraju obezbeđenjem eksternog finansiranja od MMF-a, Svetske banke i EU i sprovode program strukturnog prilagođavanja zasnovanog na ograničenoj potrošnji. Program se pokazao uspešnim u održavanju vladinog deficita na nešto više od 4% BDP-a, čime se smanjila potreba za eksternim finansiranjem. Realni BDP je opao manje od drugih pokazatelja; u 2009. se BDP smanjio za 2,9% iako se domaća potražnja smanjila za 7,5%. Međutim, mnoge od mera su uglavnom privremene, kao što su zamrzavanje penzija i plata državnih službenika.

Hitno su potrebne reforme potrošnje u zdravstvu, obrazovanju i državnoj upravi kao i reforme u poreskoj upravi koje bi dovele do povećanja prihoda. Pozitivno je to što vlasti nameravaju da sprovedu "fiskalnu odgovornost" u zakonodavtsvu i ograniče penzije i plate u javnom sektoru tokom 2010-2012. god. U međuvremenu Narodna banka je nastavila sa sprovođenjem razumne monetarne politike koja doprinosi obaranju inflacije. Ipak uticaj banke je ograničen usled preovlađujućih deviznih kredita, dok bi podsticanje deevroizacije ekonomije pomoglo da se poboljša efikasnost monetarne politike u budućnosti.

D&B očekuje da će vlada nastaviti sa uređenjem zakona i regulativa u oblasti poslovanja s obzirom na to da su i dalje kočnica razvoju poslovnog okruženja. Srbiji predstoji dug put kako bi sustigla neke zemlje u regionu, ali očekuje se da će vlasti pratiti program reformi koji će doneti profit kompanijama koje posluju u zemlji.