Visoka politika "drži" carinu na srpske maline, gume, sladoled u Britaniji

Automobilske gume, maline i sladoled - glavni srpski proizvodi na britanskom tržištu uskoro bi mogli da postanu deficitarni. Razlog - višestruko veća carina na srpsku robu od 1. januara.

- Recimo, za izvoz smrznutog voća carina je sa 2% praktično otišla od 12% do 20%. Ako zamislite da postoji marža i od 5% na tom tržištu, u trenutku kada promenite carinu sa 2% na 12% vi ste praktično ubili svaku šansu za zaradu i mogućnost da budete konkurenti - kaže Mihailo Vesović iz Privredne komore Srbije.

To drastično poskupljuje trgovinu i vrednost robe na tržištu, kaže Vesović i ističe da je to problem za naše izvoznike koji već imaju ugovorene poslove pod određenim uslovima.

O uslovima u novom sporazumu dve delegacije razgovarale su dva puta - pred kraj prošle godine i pre nedelju dana. Deo sporazuma koji se odnosi na trgovinu, u resornom ministarstvu kažu - gotovo spreman. Ostalo je otvoreno samo jedno pitanje.

- Ja sam uveren i moguće je već i u trećoj rundi našeg razgovora da to otvoreno pitanje bude usaglašeno i onda ćemo čekati realizaciju ovog drugog dela, odnosno ta druga pitanja, koja su opšte političkog karaktera i regulišu ukupne odnose dve zemlje - kaže Stevan Nikčević, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.

Upravo ta politička pitanja su, čini se, glavna kočnica. Šta ona tačno podrazumevaju iz Ministarstva spoljnih poslova nisu želeli da komentarišu. Detalje iznose mediji - prema navodima, među zahtevima je npr. obavezivanje na "punu saradnju sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju" u Hagu, kao i sprečavanje i kontrola ilegalne imigracije. O toku pregovora, ambasadorka te zemlje u Beogradu oglasila se na Facebook-u.

- Pregovore o sporazumu Ujedinjenog kraljevstva i Srbije je prekinula epidemija kovida 19, kao i uvođenje vanrednog stanja u Srbiji, u martu prošle godine. Dalja odlaganja su usledila zbog junskih parlamentarnih izbora u Srbiji i pet meseci formiranja Vlade. Razgovori sa Srbijom i dalje teku i napreduju - napisala je Šan Maklaud, ambasadorka Velike Britanije u Srbiji.

Prema njenim rečima, nacrt sporazuma je zasnovan na postojećem Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i EU.

- Od Srbije nije traženo da preuzme bilo kakve nove obaveze. Nacrt sporazuma ne sadrži nikakva iznenađenja - kaže Maklaudova.

Ne iznenađuje ni što Velika Britanija insistira na vezivanju trgovinskog sporazuma sa političkim, kaže bivši ambasador Srbije u Londonu.

- Bregzit je, pored ostalih stvari, podrazumevao i jednu novu, globalnu ulogu Velike Britanije, gde je ona izašla iz EU sa namerom da ona igra ulogu sličnu onoj koju je imala ranije, iz nekih drugih vremena. I u tom smislu ako je tačno ono što vidimo u medijima, treba gledati i na te njene zahteve da se potpiše nekakav politički deo - kaže Ognjen Pribićević, bivši ambasador Srbije u Ujedinjenom Kraljevstvu i Nemačkoj.

Ovo područje, kaže, nije područje velikog interesa Velike Britanije, ali ona kao velika sila želi da zadrži politički i vojni uticaj, a sa druge strane mi imamo interes da sa tom zemljom, bez obzira na sve razlike, imamo dobre političke odnose, i iznad svega dobre trgovinske i ekonomske odnose.

Na regulisanju bilateralnih odnosa sa drugim državama Ujedinjeno Kraljevstvo je ubrzano radilo posle izlaska iz EU. Do sada je zaključilo 63 sporazuma, između ostalog i sa Albanijom i Severnom Makedonijom.