Hugh McReynolds, Carnex - srpski alkohol je jači od irskog

Ne može da odoli vojvođanskom hlebu. Ipak, raduju mu se sve aviokompanije, jer svake treće nedelje putuje u rodnu Irsku. Odrastao u Belfastu, ali je leta provodio na selu jer su mu generacije unazad farmeri. Valjda zato što je ceo radni vek proveo u struci, ovaj prehrambeni tehnolog s podsmehom gleda na kolege koji pravo s fakulteta kroče u klanicu, pa se čude što svinje mnogo smrde i skviče

„Ko zna koliko ostajem? Dopada mi se, u suprotnom ne bih bio ovde“, kaže Hju Mekrejnolds, generalni direktor kompanije Carnex dok sedimo u Novom Sadu na pomalo neprijatnih 25 stepeni u maju.

Pominje da je tog jutra u Londonu, preko koga se vraćao iz rodne Irske sa produženog vikenda, bilo svega tri stepena Celzijusova. No, sunce ne bi bilo dovoljno ubedljiv razlog što je u Srbiji već dve i po godine da mu ne prija i ovdašnji mentalitet.

„Ljudi uživaju u životu, ne shvataju ga isuviše ozbiljno. Emocije su nam slične i u radosti i u žalosti. I tamo za sahranu sve staje na tri dana i kao ovde, to su prilike da upoznaš stričeve, tetke i ostalu rodbinu za koju nisi znao da postoji. Ni nalik na engleske običaje gde kad nekom umre majka, on sutradan dođe na posao. Pa kad će je sahraniti? Sledećeg vikenda? Dok smo tamo živeli, pozove me poznanik da pita hoće li moj sin doći da se igra sa njegovim. Ovog popodneva, pitam. Ne, sledećeg četvrtka u pet popodne“.

Ovde su i trpeze slične kao na ostrvu. Kaže da Srbi jedu dobru hranu. Hlebu, recimo, ne može da odoli. Sva sreća pa u hotelu u kome živi ne služe večeru. Mada u frižideru uvek ima jetrenu paštetu. Skoro se slatko nasmejao kad mu je lekar na rutinskom pregledu protumačio da mu je holesterol dobar, kao i nivo šećera u krvi, da bi mu potom „postavio dijagnozu“ da jede dosta mesa.

„Pa, radim u Carnexu“, objasnio je. Nosio je on jetrenu paštetu i porodici u Irskoj, ali baš nije bila po njihovom ukusu. Nju bi još nekako i svarili, ali činjenicu da jedanaesti put treba da pakuju kofere za selidbu nisu mogli nikako. Jednoglasno su ga odbili čim je seo za sto „da im nešto saopšti“. Tako je sad putnik kome se raduju sve aviokompanije, jer svake treće nedelje ide kući. Sad će još češće pošto mu je sin ušao u državni tim gilik fudbala koji je popularan u toj zemlji.

„Ne možete decu stalno pomerati iz jednog mesta u drugo. U nekim fazama njihovih života to je moguće, ali kad upisuju škole ili fakultet, kao što je sad slučaj, to nije dobro rešenje“, kaže sagovornik Ekonom:easta koji se dosad još nije uselio ni u jedan stan, pa je zbog boljih uslova hotel pobedio. Sad su tu starosedeoci jedino on i vlasnik. Nedavno je konobaru tražio dve flaše vode. Dobio je dve flaše „tuborga“. Eto kako interpretiraju njegov irski engleski.

U večernjim izlascima, sa tamburašima komunicira više neverbalno. „Na mestu gde često izlazimo, ima u toj grupi od sedam muzičara jedan tamnih očiju i gustih brkova koji ima toliko prodoran pogled da mi se čini da mi gleda u dušu. Ne, kažu mi, nego zna da si stranac, pa ti gleda u novčanik. Ali ne odustaje ni kad mu dam napojnicu, nego nastavlja da zuri. Valjda ostaje da vidi koliko je još ostalo“, prepričava Mekrejnolds i smeje se dok govori o tome kako je na teži način otkrio da je srpski alkohol jači od irskog. Imao je jednom jaku glavobolju dan posle, „pardon, noć posle“, subotnjeg provoda uz rakiju i pivo i naučio zauvek da ne meša pića.

Na pitanje budi li mu se nacionalni ponos zato što se „ekonomsko čudo“ od zemlje sve češće pominje u pogrdnom kontekstu država PIGS (Portugalija, Irska, Grčka, Španija), koje teško barataju svojim spoljnim dugom i budžetskim deficitom, odgovara: „Irci nemaju nacionalni ponos jer ne mogu, poput Škota, koji imaju prepoznatljive kiltove i muziku, da ispoljavaju sopstvenu kulturu. Pomalo su šizofreni, ne znaju jesu li Britanci ili Irci“, dodaje samoironično. Misli da je „nacionalno“ pozitivno u Srba jer ne žele da se utope u Evropsku uniju, već više da budu, po istoriji, kulturi, konačno ljudima, samosvojna evropska zemlja.

„Mi govorimo o istoriji od dvestotinak godina, a vi je imate mnogo više vekova unazad. Doduše, to se vrlo malo koristi u turističke svrhe, a ni sport nema mesto koje zaslužuje“, primećuje Mekrejnolds. Pomalo neočekivano kaže da Srbi imaju kulturu da vode računa o onome što imaju, recimo o životnoj sredini. Zasad je to više „talking the talk, not walking the walk“. Ali, inače su ekološki zakoni jedni od najteže sprovodivih u EU, govori kao menadžer.

Prvo što je promenio kad je došao u kompaniju u Vrbasu bili su beli mantili. Džepovi su sad unutrašnji, za razliku od spoljašnjih koje su imali ranije, pa bi se ponekad desilo da kad se zaposleni sagne, ispadaju telefoni, olovka ili cigarete. Njih je prvobitno proterivao iz zgrade. Dobro, posle je morao da napravi kompromis i napravi prostor gde je pušenje dozvoljeno.

Jeste da je odrastao u Belfastu, ali je leta provodio na selu jer su mu generacije unazad farmeri. Posle je, nakon Više škole za tehnologiju hrane, diplomirao na Fakultetu poslovnih studija. Prvi posao mu je bila direktorska funkcija u maloj firmi koja se bavi proizvodnjom i preradom mleka. Poslednji u kompaniji Grampian Country Pork, čiji je sektor za svinjsko meso najveći na tržištu Velike Britanije. Valjda zato što je ceo radni vek proveo u struci, s podsmehom gleda na tehnologe koji pravo s fakulteta kroče u klanicu, pa se čude što svinje mnogo smrde i skviče. „To su svinje. One dosta skviče i smrde“, s osmehom je odgovorio pre nekoliko godina jednoj takvoj iz svetskog lanca hipermarketa Tesco.

poziv na pretplatu na - www.emportal.rs