Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Vlatacom dr Vladimira Cizelja nudi tehnološka rešenja za veću digitalnu bezbednost
Četvrtak, 28.01.2021.
08:22
Komentari
Da bi se tome stalo na put potrebna je najpre edukacija pojedinaca da bismo kao društvo bili bezbedniji u digitalnom svetu, a potom i primena naprednih tehnoloških rešenja koja će čuvati naše informacije i komunikaciju na duže staze.
Bezbedni uz pomoć uređaja za šifrovanje i identifikacijuZa razvijanje i integrisanje ovakvih rešenja kod nas su se pobrinulistručnjaci na institutu Vlatacom koji je osnovao dr Vladimir Cizelj. Vlatacom je prerastao okvire privatne kompanije i postao prvi sertifikovani istraživački i razvojni centar 2011. godine, da bi potom u 2015. postao prvi privatni istraživački i razvojni centar na polju informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT) u našoj zemlji. Danas okuplja oko 150 eksperata koji iznalaze nova rešenja na ovom polju. Upravo je u ovoj oblasti Vlatacom partner državne bezbednosti.
Šifrirajte sve što se šifrirati može
Kada je digitalna bezbednost u pitanju, internet je dobar sluga a loš gospodar. Zaštitite svoje uređaje i metode plaćanja na internetu, bilo da ste pojedinac ili deo veće organizacije. To možete učiniti pomoću raznih programa, ekstenzija i uređaja. Neki od uređaja koje su kreirali eksperti na Institutu Vlatacom dr Vladimira Cizelja šifruju sisteme za prenos digitalnih podataka manjeg i većeg kapaciteta.
Uređaje, koji su produkt istraživanja na institutu Vlatacom, kao što je generator slučajnih brojeva koriste vladine institucije, vojska, policija, banke i naučno-istraživačke institucije. Takođe, veoma koristan uređaj je i sistem za distribuciju ključeva koji se može koristiti samo na uređaju za koji je napravljen i može ga koristiti samo ovlašćena osoba. Upotrebljava se za uređaje koji šifruju tekstove i fajlove, za uređaje za šifrovanje glasa, uređaje za video-konferencije, kao i sigurnost celog informacionog sistema.
Uređaji za autentifikaciju i kontrolu pristupa dozvoljavaju pristup uređajima tek nakon provere identiteta na osnovu tri faktora: nešto što korisnik ima, što korisnik zna i što predstavlja samog korisnika i autentično je samo za njega, a to su npr. kartica, PIN i otisak prsta što spada i u domen biometrije. Po sličnom principu radi i uređaj za šifrovanje glasa preko bilo kog kanala glasovne komunikacije.
Pazite gde i kome ostavljate svoje podatkeKoji saveti se mogu primeniti na nas, obične korisnike interneta? Ne kreirajte iste šifre za različite sajtove, eliminišite programe za praćenje, imajte na umu da javne wi-fi mreže čine naše podatke dostupnijima, ne objavljujte javno fotografije dokumenata (pasoša, vozačke dozvole, lične karte) kao i avionskih karata i koristite aplikacije za zaštitu bankovnih podataka. Niko neće sačuvati naše podatke, ako ih sami dovoljno ne čuvamo.
Informišite se o zakonima vezanim za digitalnu bezbednostDigitalna bezbednost regulisana je zakonom, a za krivična dela počinjena u sajber sferi nadležno je Odeljenje za visokotehnološki kriminal. Računarska sabotaža, oštećenje računarskih podataka, neovlašćeni pristup računarskoj mreži, dela protiv bezbednosti dece, neovlašćeno iskorišćavanje autorskog dela, kao i nezakonito prikupljanje podataka o ličnosti građana neka su od krivičnih dela učinjena putem računara koja se procesuiraju.
Strategije za pravilnu primenu informaciono-komunikacione bezbednosti, kako poručuju iz Instituta Vlatacom na čijem je čelu dr Vladimir Cizelj, jesu pravilna primena ICT bezbednosti, njen dalji razvoj i unapređenje koje nije moguće bez akcenta na sigurnosnom aspektu.
Od samog početka, bezbednosne uređaje treba razvijati u skladu sa drugim elementima ICT sistema. Jedinstveni digitalni identitet osobe i uređaja je od krucijalne važnosti za integritet celokupnog ICT sistema, a svim aktivnostima u okviru postavljanja, čuvanja i razmene informacija mora prethoditi autentifikacija svakog entiteta - kako osoba, tako i uređaja. Da bi se ostvarila potpuna digitalna bezbednost - temelj je šifrovanje i tzv. ključevi, i to je tehnologija koju konstantno treba razvijati.
Nakon svih nabrojanih tehnoloških faktora koji podižu sajber bezbednost na viši nivo i štite "ranjive" sisteme koji lako mogu biti kompromitovani, važno je i da se uputimo u ljudski faktor koji doprinosi sigurnijem korišćenju računara i interneta. Digitalna sigurnost i digitalna bezbednost počinju od momenta kada postanemo svesni da svaki naš korak na internetu predstavlja određeni trag koji ostavljamo za sobom. Stoga je značajan oprez kada su u pitanju naše navike i ponašanje na internetu, na koji način komuniciramo, kako, sa kim, kojim kanalima, gde skladištimo podatke i sa kim ih delimo.
