NKEU: Predlog strategije za zapošljavanje korak unazad

Predlog Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2021-2026 predstavlja korak unazad u odnosu na prethodnu strategiju, s obzirom da su planirana izdvajanja za aktivne mere zapošljavanja (APZ) projektovana na 0,2% BDP-a u 2026, saopštila je danas Radna grupe Nacionalnog konventa za EU (NKEU) za pregovaracko poglavlje 2 i 19, povodom završetka javne rasprave o tom dokumentu.

Fondacija Centar za demokratiju, kao koordinator grupe, podseća da je kao ciljana vednost u prethodnoj strategiji bila 0,5% BDP-a u 2020.

- Sa tako skromnim izdvajanjima Srbija će i dalje ostati na začelju Evrope i sa najnižim obuhvatom merama APZ. U 2018. u mere APZ u Srbiji je ukljuceno 5,1 od 100 nezaposlenih, dok je u EU najmanji obuhvat imala Rumunija (5,3), a najveći Belgija (76,5). Obuhvat nezaposlenih merama APZ u 2019. pao je na 4,7 - navedeno je u saospštenju.

Predlog planira skromna izdvajanja APZ projektovana na 0,2% BDP-a uprkos oceni Evropske komisije da "nedostaju adekvatni finansijski i institucionalni resursi za zapošljavanje i socijalnu politiku".

Takođe, u predlogu nove strategije nedostaju mere za podsticanje socijalne uključenosti i smanjenje siromaštva, navodi Radna grupe Nacionalnog konventa za EU (NKEU) za pregovaračko poglavlje 2 i 19.

Kako je navedeno, sagledavanje politike zapošljavanja u kontekstu održivog razvoja potpuno je izostalo u ovom dokumentu.

U ključnim nalazima Predloga Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2021-2026 navodi se da je predloženi dokument usmeren prevashodno na politiku tržišta rada, a ne na politiku zapošljavanja.

Osim sektora za zapošljavanje i rad ne navodi se nijedan drugi sektor zadužen za sprovođenje strategije. Predlog nije predvideo ni načine za uklanjanje prepreka socijalnom dijalogu. Nisu predviđene mere za jačanje kapaciteta socijalnih partnera, i unapređenje kapaciteta Socijalno-ekonomskog saveta (SES).

Iako se u ciljevima pominje inkluzivnost tržišta rada, dostojanstven rad i kvalitet poslova, predložene mere ne vode ka kreiranju kvalitetnih radnih mesta. Izostale su veoma važne intervencije za uklanjanje prepreka za uključivanje na tržište rada (npr. razvoj usluga brige o deci i starijima kao podrška ženama na tržištu rada).

- Dok je prethodna strategija definisala ciljeve za unapređenje položaja 10 grupa teže zapošljivih (žene, mladi, osobe sa invaliditetom, Romi, povratnici po sporazumu o readmisiji, ruralno stanovništvo, interno raseljena lica i izbeglice, korisnici novčane socijalne pomoći, lica bez kvalifikacija i sa niskim nivoom kvalifikacija, viškovi zaposlenih) predlog strategije predviđa mere za svega četiri grupe (korisnici socijalne zaštite, žene, mladi i osobe sa invaliditetom).

Konstatuje se da migranti kao nova ranjiva grupa nisu ni pomenuti u predlogu strategije.

- Izostavljanje Romkinja i Roma kao najranjivije grupe na tržištu rada izaziva posebnu zabrinutost. Ignorisano je i istraživanje Svetske banke, po kome će do 2030. čak i do 30 odsto novih ulaznika na tržište rada biti iz reda marginalizovanih i ranjivih grupa kao što su Romi - navodi NKEU.

Konačno, praksa dostavljanja poziva za javnu raspravu u praznično vreme sa ostavljanjem izuzetno kratkih rokova, i ovog puta se ponovila.

- Smatramo da to nije način da se analizi ovako važnog strateškog dokumenta pristupi odgovorno i transparentno, niti su iskorišćeni svi resursi članica NKEU u izradi nacrta strategije - kaže se u saopštenju.

Takođe, predlog strategije ne sadrži predlog akcionog plana za njenu realizaciju, koji se po pravilu usvaja istvoremeno sa dokumentom javne politike, pa se postavlja pitanje kada i na koji način će biti sprovedena sprovede javna rasprava o predlogu akcionog plana.

Sveobuhvatni komentari Radne grupe na Predlog Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2021-2026 dostavljeni su nadležnom Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, navedeno je u saopštenju.