(Magazin Biznis)Petrašin Jakovljević, generalni direktor holdinga "Metalac" - Nema lepog života bez realnog rada

(Petrašin Jakovljević)

Uz upozorenje da država nikako ne bi smela da radi ono što je radila u prošlih sedam-osam godina, a to je da stvara prividnu sliku lepog života bez realnog rada, Petrašin Jakovljević, generalni direktor holdinga "Metalac", ističe da je najstrašnije to što smo praktično (ras)prodali i potrošili ono što su generacije decenijama stvarale, a sada zadužujemo sledeće generacije i trošimo ono što nismo stvorili.

– U Srbiji se još uvek neoprostivo više troši nego što se stvara. Tako neće moći dugo, jer nije realno. Moramo postaviti prioritete razvoja i napraviti strategiju – sa kim i kako. Sve van okvira: ko, šta, kada, koliko, kako i sa kojom odgovornošću, predstavlja paušalan ristup i, nažalost, obojen političkim potrebama – kaže Jakovljević u intervjuu za Magazin Biznis.

Sagovornik "Magazina Biznis", pored ostalog, govori o poslovanju u kriznoj 2009. godini, o subvencionisanim kreditima i o potrebi stvaranja realne strategije za brži rast izvoza.

Kompanija "Metalac" iz Gornjeg Milanovca imala je dobit od 3,5 mil EUR 2009. godine, što je 500.000 EUR manje nego 2008. godine. Kakvo Vam je novo poslovno iskustvo pružila 2009. godina?

– Na početku 2009. ceo svet se našao u jednoj paničnoj situaciji koja nije mogla da mimoiđe ni nas. Iz meseca u mesec dolazilo je do pada tražnje za robom koju mi radimo i trebalo je brzo doneti kvalitetne kratkoročne mere sa dva osnovna cilja: sačuvati preduzeće od teških udaraca i biti socijalno odgovoran. Mere koje je "Metalac" doneo imale su nekoliko imperativa: sačuvati vrednost za akcionare, sačuvati zaposlene tj. radna mesta, podeliti pravedno teret krize i pritom sačuvati izgrađenu poziciju na tržištima na kojima smo godinama zastupljeni. U prvom trenutku smo se najviše oslonili na mere štednje verujući da se može još racionalnije poslovati. Na to smo objektivno mogli najviše i da utičemo. Paralelno su aktivirani i svi drugi mehanizmi kriznog menadžmenta i, mogu reći, da smo godinu ipak završili mnogo bolje nego što smo očekivali, uprkos padu posla od skoro 20%. Pritom, naravno, imam na umu da mi proizvodimo robu za kojom u vreme krize potražnja najviše pada jer se životni prioriteti menjaju.

"Metalac" nije izgubio ni jednog kupca u svetu, iako su porudžbine znatno smanjene. Dakle, taj pad tražnje dogodio se na domaćem tržištu?

– Na svim tržištima smo zadržali prisutnost. Nijednog kupca nismo izgubili. To nam je bio cilj, bez obzira na manje porudžbine. Pad tražnje se, normalno, pogodio i na domaćem tržištu. Možda neki mesec kasnije. Naime, "Metalac" je najpre, već od septembra 2008. godine, osetio krupne promene na španskom tržištu, pa na ruskom, ukrajinskom... A potom, u prvoj polovini 2009. godine ozbiljno i na domaćem tržištu. Za neke naše proizvode, kao na primer posuđe, nivo prodaje je zadržan, kao recimo u BiH gde pretpostavljamo da pad možemo doživeti ove godine.

Da li smatrate da će subvencionisani krediti za građane zaista podići tražnju za domaćim proizvodima na tržištu?

– Ljudi će pokušati da subvencionisanim kreditima reprogramiraju neke svoje postojeće dugove ili da se razduže a deo će biti potrošen za nove kupovine. Sigurno je da će oni povećati tražnju za nekom robom, pri čemu će mnogo više para otići za kupovinu uvoznih proizvoda zato što mi imamo malo fabrika i malu proizvodnju robe široke potrošnje, pa dakle i malu ponudu domaćih proizvoda. Zato mislim da dugoročno neće dati efekte, naprotiv.

Kako ocenjujete uslove u kojima posluje srpska privreda? Čime bi Vlada i ekonomske vlasti u Srbiji najviše doprineli da privreda bolje posluje? Kakva je Vaša poruka ekonomskim vlastima Srbije?

– U nekom dužem vremenskom periodu ekonomske vlasti se nisu na pravi način bavile realnim sektorom privrede tj. proizvodnjom. Mislim da imamo privid rasta ekonomije i bruto društvenog proizvoda koji se zasniva na zaduživanju, prihodima od privatizacije i uvozne robe. Malo je činjeno da se stabilizuje i oživi naša industrija, a na mnogim mestima ona je praktično uništena kroz pogrešne privatizacije. Zato mi danas nemamo ozbiljnu ponudu naše robe za svetsko tržište. Zato imamo visok spoljnotrgovinski deficit, a imaćemo i nestabilan kurs zbog manjka deviznog priliva. Zaduživanje na duži rok, pritom, ne daje nikakvu perspektivu. Moramo postaviti prioritete razvoja i napraviti strategiju – sa kim i kako. Izvoz danas učestvuje samo 18 odsto u BDP-u. Pa, zar Srbija ne može da postavi cilj: najpre da taj procenat bude 25%, pa za tačno određeno vreme 30%, a onda da definiše pravce i korake kako ćemo i kroz koje sektore doći do tih ciljeva. Sve van tog okvira i bez preciziranja odgovornosti, predstavlja paušalnu priču, obojenu prema političkim potrebama.

Kako objašnjavate nesvakidašnji uspeh kompanije na čijem ste čelu –već decenijama ostvarujete rast i razvoj u proizvodnji metalnih finalnih proizvoda?

– Najpre, na primeru "Metalca" se dokazuje da se i na jednom niskoakumulativnom proizvodu, u teškoj i zreloj grani, može biti uspešan. To je, naravno, rezultat ozbiljnih menadžerskih napora i doslednosti poslednjih 15-20 godina, a iznad svega posvećenosti i jasne vizije. Svima nama koji radimo u "Metalcu", interesi kompanije su bili iznad svakog
pojedinačnog i smatramo da je to jedan od recepata uspeha. Zato podvlačim: ako je "Metalac" uspeo da izgradi respektabilnu poziciju u regionu, radeći u niskoakumulativnoj
metaloprerađivačkoj grani, kako je tek moglo biti tamo gde su firme imale veći potencijal i veću početnu brzinu u procesu tranzicije?! Pa, mogle su biti bar regionalni lideri! Takvih danas imamo vrlo malo.

"Metalac" prošle, krizne godine nije otpustio ni jednog radnika, plate 1.550 zaposlenih su redovne, a 2010. planirano je povećanje proizvodnje od osam odsto. Da li će se to ostvariti jer je, evo, prošao prvi kvartal ove godine?

– "Metalac" je uvek smatrao da je rukovodstvo odgovorno da obezbedi posao za radnike, a ne da pribegava otpuštanju kad naiđu problemi. Tako je godinama. U godini krize posebno. Naš stav da teret krize ravnomerno raspodele svi zaposleni je bio iskren i dosledan i to je dobro prihvaćeno od šire javnosti koja nas poštuje zbog tih napora. Dakle, osim poslovnih rezultata, "Metalac" svojim velikim uspehom smatra i to što u 2009. godini nije otpustio ni jednog radnika. Ukupan broj zaposlenih je neznatno smanjen, pre svega prirodnim odlivom, najviše odlaskom u penziju. Mislim da ozbiljne kompanije moraju voditi računa o zaposlenima i da "Metalac" pokazuje da je to moguće. Najlakše je ostaviti čoveka bez posla, ali gde ćemo te ljude sutra sresti i šta će se desiti sa svima nama. Uostalom, kad nastupi ekonomski rast važno je imati najvažniji resurs – stručne i sposobne ljude. A ne da ih raseljavamo po svetu zbog "mača" ili straha da će ostati bez posla. Naši ciljevi nisu promenjeni ni ove godine, osim što smo projektovali osam odsto rasta prihoda. Iskreno, prva tri meseca pokazuju da su ukupni prihodi u nivou prošlogodišnjeg kvartala, ali pojedina preduzeća, a posebno "Metalac Posuđe" kao "kor" biznis beleže blagi rast. Zato očekujemo da druga polovina godine bude bolja, a posebno zahvaljujući otvaranju novih tržišta – ocenio je Petrašin Jakovljević u razgovoru za "Magazin Biznis".

Moralna posvećenost

Kako bi moglo da glasi Vaše lično načelo kojim se rukovodite u poslu?

– Red, rad, stalno učenje i unapređenje znanja i veština za obavljanje poslova koji su pojedincima povereni. I meni lično, naravno. Iznad svega, mislim da je posvećenost interesima kompanije iznad ličnih interesa od presudnog značaja. Ne u demagoškom smislu, jer svakog čoveka rukovodi i motiviše neka mera ličnog zadovoljstva. Mislim na moralnu posvećenost, na iskrenost i poslovno poštenje i poštovanje drugih. Kad pojedinci i firma imaju takve vrednosti, onda se može napred i kad novca nema dovoljno
– smatra Jakovljević.

Važna je proizvodnja

Poslovanje "Metalca" je najbolji dokaz da je materijalna proizvodnja neophodna za ekonomski razvoj?

– Tek u poslednje vreme se češće govori da je perspektiva proizvodnja. Ipak, i dalje nedovoljno konkretno a posebno ne dovoljno brzo. A moralo bi i brže i konkretnije. Nažalost, lošom privatizacijom, ili nedostatkom ambicija novih vlasnika, uništene su i neke kompanije koje su mogle da budu čvorišta razvoja za određene grane. I to mnogo profitabilnije od onog što je, recimo, metalski kompleks u kome posluje i "Metalac" – napominje Jakovljević.

"Metalac" je već u Milvokiju

Najavili ste da "Metalac" planira da 2010. osnuje kompaniju u Milvokiju, u SAD, koja će omogućiti bolji prodor na tržište SAD. Zašto ste se odlučili za takav poslovni potez, kad većina srpskih privrednika obično govori o potrebi prodora na rusko tržište?

– Naša je logika jednostavna: uvek moramo da se prilagođavamo situaciji na tržištu koje se, pritom, stalno menja. Ako je tražnja na jednom tržištu u stagnaciji, moramo na vreme
tražiti nova ili se bolje pozicionirati na onim gde ima potencijala. Mi smo, recimo, izuzetno dobro pozicionirani na tržištu Rusije gde je naše posuđe brend koji se prepoznaje. Ali, i pre nego što je kriza počela, a sa njenim dolaskom posebno, videli smo da nam je potrebna bolja pozicioniranost bar na još jednom velikom tržištu. Odlučili smo se za USA gde smo, manje-više, ali svakako nedovoljno, prisutni više od 35 godina. Procenili smo da je za bolje pozicioniranje najbolji model otvoriti sopstvenu firmu. Naravno, ne mora ona da plasira samo naše proizvode, a možda ćemo preko nje uvesti i neke nove tehnologije u matičnu kompaniju. Uglavnom, prve isporuke ka "Metalac" Group USA su krenule. Imali smo dosta dobrih kontakata na nedavnom sajmu u Čikagu i očekujemo da rastom prodaje na ovom tržištu nadoknadimo pad na nekim drugim – ističe Jakovljević.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Magazin Biznis". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )