Srbija bez efikasnog sistema upravljanja plastičnim otpadom - Recikliramo svega 2% ove vrste otpada

U Srbiji je od 2017. do 2019. godine proizvedeno ukupno 831 hiljada tona komunalnog plastičnog otpada. Od ove količine otpada odvojeno je sakupljeno i reciklirano 14 hiljada tona, ili 2% ove vrste otpada. S obzirom da odvojeno sakupljanje komunalnog plastičnog otpada nije sistemski organizovano, velike količine završavaju na nesanitarnim deponijama ili u zemljištu i rečnim koritima, pokazao je Izveštaj o reviziji svrsishodnosti poslovanja "Upravljanje plastičnim otpadom".

Državni revizori upozoravaju da postojeći način upravljanja plastičnim ambalažnim otpadom i primene principa produžene odgovornosti proizvođača otpada stvara rizik da nacionalni ciljevi za ponovnu upotrebu i reciklažu plastične ambalaže ne budu ostvareni.

Kako pokazuje revizija koju je Državna revizorska institucija sprovela tokom 2020. godine, u Srbiji je od 2017. do 2019. godine proizvedeno 897 hiljada tona plastičnog otpada.

- Plastici je potrebno i do hiljadu godina da se razgradi, a u međuvremenu nanosi velike štete životnoj sredini i, posredno, zdravlju ljudi. Sa druge strane, sadašnjim načinom korišćenja plastike i odlaganjem plastičnog otpada ne ostvaruju se privredne koristi koje bi doneo cirkularni pristup, pa se plastika, kao vredan materijal za privredu, gubi nakon što je postala otpad - istakao je dr Duško Pejović, predsednik Državne revizorske institucije i generalni državni revizor.

Kako je naglasio, u cilju postizanja veće stope reciklaže plastičnog otpada, potrebno je unaprediti sistem odvojenog sakupljanja komunalnog otpada i primenu načela produžene odgovornosti proizvođača.

Sprovođenje ove revizije je pokazalo da su propisi u Srbiji u oblasti upravljanja otpadom najvećim delom usklađeni sa regulativom Evropske unije, ali da nisu stvoreni mehanizmi za njihovu potpunu primenu.

- Nisu realizovani svi ciljevi definisani strateškim i planskim okvirom. Umesto planiranih 26 regionalnih centara upravljanja otpadom, uspostavljeno je 10. Petnaest jedinica lokalne samouprave nije donelo lokalne planove upravljanja otpadom - naglasio je Nikola Stefanović, državni revizor i vođa tima koji je sproveo ovu reviziju.

Od ukupne naknade za plastičnu ambalažu koju plaćaju proizvođači, kako je navedeno u izveštaju o reviziji, devet odsto je uloženo u sistem odvojenog sakupljanja otpada. Iz tog razloga JLS, kao osnivači javnih komunalnih preduzeća, putem subvencija učestvuju u razvoju sistema primarne separacije, odnosno reciklaže.

Ciljevi i mere utvrđeni lokalnim planovima upravljanja otpadom za gradove Beograd i Novi Sad, delimično su realizovani, što dovodi do toga da efikasan sistem upravljanja otpadom nije u potpunosti uspostavljen. Ova dva grada nisu uspostavila neophodnu infrastrukturu za uvođenje primarne separacije na nivou celog grada, pa svega 28% građana redovno odvaja reciklabilni otpad u odgovarajuće kontejnere.

Ne postoje tačni i pouzdani podaci o proizvodnji i upravljanju komunalnim otpadom, što može dovesti do donošenja neopravdanih strateških odluka o izboru načina upravljanja otpadom. O generisanom komunalnom otpadu 35 odsto JLS ne dostavlja podatke, a 68% JLS koje dostavljaju podatke ne vrše merenja, već podatke dostavljaju na osnovu procene. Čak 38% JLS ne dostavlja podatke o morfološkom sastavu otpada, a dva odsto JLS je dostavilo podatke o udelu svih vrsta komunalnog otpada, koji u zbiru iznosi više od 100%.

Po rečima Stefanovića, revizija je pokazala i da nije uspostavljena adekvatna koordinacija između subjekata sistema upravljanja ambalažnim otpadom, što za posledicu ima nisku stopu reciklaže i nedovoljno ulaganje u sistem odvojenog sakupljanja otpada.