Šta je predviđeno Master planom za unutrašnje plovne puteve u Srbiji -za raščišćavanje Dunava potrebno 226 miliona evra

Za dve decenije intenzitet teretnog i putničkog saobraćaja na dva evropska pankoridora (drumski i rečni) koji prolaze kroz Srbiju, biće četiri puta veći od sadašnjeg, zato je sada trenutak da se precizno utvrde mogućnosti razvoja saobraćajne infrastrukture i na osnovu toga planiraju investicije. Ovo je jedna od polaznih osnova Master plana za unutrašnje plovne puteve u Republici Srbiji koji je na prošlonedeljnoj Petoj dunavskoj poslovnoj konferenciji prezentovao Danijel Điuglaris, direktor Centra Evropske agencije za rekonstrukciju. On je ukazao na činjenicu da transport železnicom i unutrašnjim plovnim putevima u poslednjih deset godina beleži pad, zbog čega je povećan pritisak na drumski saobraćaj.

Ciljevi iz Master plana mogu se podeliti u tri grupe. Prvi i najvažniji je čišćenje Dunava, Save, Tise i kanala Dunav-Tisa-Dunav, jer je to preduslov za bezbednu plovidbu rečnim tokovima kroz Srbiju i već iduće godine počeće čišćenje reka oko Beograda i Novog Sada od neeksplodiranih NATO bombi. Sledeći korak biće podizanje Žeželjevog mosta u odnosu na nivo Dunava a planirano je i vađenje potopljenih brodova zaostalih iz Drugog svetskog rata koji se uglavnom nalaze duž granice sa Rumunijom. Radovi na raščišćavanju Dunava trajaće najmanje deset godina i prema proceni Evropske agencije taj posao će koštati oko 226 miliona evra, dok će za raščišćavanje korita Save biti potrebno 14,5 miliona, a za Tisu 24 miliona evra.

Paralelno sa tim radovima, tvrdi Điuglaris, gradiće se mreža plovnih puteva kroz Srbiju a u saradnji sa Ministarstvom za kapitalne investicije Srbije radiće se na razvijanju luka i marina na Dunavu. Procenjeno je da se projekat ne može realizovati bez direktnih stranih investicija pa će Evropska agencija za rekonstrukciju raditi na formiranju fondova za te namene.

Dunav je komparativna prednost Srbije i prilika da se kroz grinfild investicije koje povećavaju zaposlenost, da novi zamah privrednom razvoju. Ipak da bi jedan ovakav projekat koji je od interesa za čitavu Evropu, privukao inostrani kapital, Srbija mora da postane atraktivnija za ulaganja, odnosno mora da izgradi odgovarajući politički, pravni i ekonomski okvir. Sporazum sa Evropskom unijom trebalo bi da bude dobar podsticaj za to. On poseban akcenat stavlja na usaglašavanje tehničkih standarda i carinskih režima podunavskih zemalja sa standardima EU, jer zbog nesinhronizovanosti tih sistema saobraćaj se odvija usporeno. On je istakao da je velika vrednost Master plana to što se uz otvaranje društveno ekonomske perspektive, mnogo pažnje poklanja zaštiti sredine, kako se ostali resursi dunavske regije ne bi ugrozili razvojem saobraćajne infrastrukture.