Rekonstrukciju energetski neefikasnih zgrada širom Srbije dotiraće lokalne samouprave

Opštine i gradovi u Srbiji uskoro će razviti nov model podrške kako bi građani po što povoljnijim uslovima svoje domove učinili energetski efikasnijim. Umesto banke i domaćinstava, lokalne samouprave će dotirati preduzeća koja su neophodna u ovom poslu. Njihove usluge građani će plaćati manje, za deo koji je podmirio lokalni budžet.

Ovaj model pomoći u energetskoj transformaciji razvio je švajcarski projekat "Reforma lokalnih finansija u Srbiji" (RELOF2), u saradnji sa Programom "Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji".

- Model predstavlja jedinstven način sufinansiranja svih vrsta investicija u energetsku efikasnost domova, a u saradnji sa privrednim subjektima kao partnerima - objašnjava Ana Jolović, direktor projekta RELOF2. - Opština priprema svu potrebnu dokumentaciju za primenu modela, formira komisiju i putem javnog konkursa bira preduzeća koja će biti uključena u mehanizam podrške. Građani, koji su krajnji korisnici subvencija, takođe se prijavljuju. Oni rade sa odabranom firmom i isplaćuju im iznos umanjen za bespovratna sredstva. Lokalna samouprava, na osnovu zahteva firme, proverava realizovane investicije i uplaćuju predviđeni iznos.

Preduslov da lokalne samouprave koriste ovaj model je da imaju usvojena planska dokumenta javnih politika u oblasti energetske efikasnosti i obezbeđena sredstva u budžetu.

- U Srbiji postoje modeli finansijske podrške na nacionalnom nivou kojim se unapređuje energetska efikasnost, ali ne obuhvataju nabavku i ugradnju materijala za izolaciju spoljnih zidova na porodičnim stambenim objektima, kao ni stolarije sa odgovarajućim termičkim svojstvima - kaže Petar Samardžić, zamenik gradonačelnika Sremske Mitrovice. - Stoga, želimo da lokalne mere sprovedemo u ovim, nepokrivenim oblastima, da kreiramo energetski orijentisanu lokalnu administraciju. Tokom sledeće godine će fokus svakako biti na sprovođenju epidemioloških mera i oporavak, tako će biti usmerena i budžetska sredstva. Ostaje nam dovoljno vremena da se obučimo, spremimo strateška dokumenta, izradimo program i plan energetske efikasnosti i konkursnu dokumentaciju.

Podaci kojima raspolaže ovaj projekat pokazuju da je prosečno domaćinstvo u Srbiji, u 2018. godini, trošilo 12% ukupne lične potrošnje na električnu energiju i grejanje. Nepunih 40% domova ima centralno ili etažno grejanje, ali više od 60% nema radijatore. Procenjena prosečna efikasnost individualnih uređaja za grejanje na čvrsta goriva je tek oko 30%. Zgrade čine oko 60% stambenog fonda i najmanje su energetski efikasne. Oko 300.000 domova nema termoizolaciju i troši četiri-pet puta više energije nego kuće u EU.