Podrška Zapadnom Balkanu i Ukrajini u smanjenju upotrebe i proizvodnje uglja

Organizacije koje su pokrenule Platformu za podršku energetskoj tranziciji u regionima uglja u Zapadnom Balkanu i Ukrajini dogovorile su se na prvom sastanku Platforme održanom 10. i 11. decembra da će udružiti napore da podrže prelazak sa uglja na nisko-karbonsku i klimatski otpornu budućnost na zapadnom Balkanu i u Ukrajini.

Učesnici, uključujući Evropsku banku za obnovu i razvoj (EBRD), Svetsku banku, Evropski koledž (kampus Natolin), Sekretarijat Energetske zajednice, Evropsku komisiju i Vladu Poljske, započeli su diskusije o tome kako podržati regije u smanjenju upotrebe i proizvodnje uglja, a istovremeno vodeći računa o lokalnim zajednicama koje i dalje ostaju ekonomski zavisne od industrije uglja, navedeno je u saopštenju EBRD-a.

EBRD je u poslednje tri godine finansirala gotovo 500 MW vetro i solarnih kapaciteta u regionu zapadnog Balkana. U Srbiji su finansirali dve najveće vetroelektrane na Balkanu, Dolovo i Kovačica, na području Kosova i Metohije vetroelektrane Bajgora i Kitka, a u Crnoj Gori vetroelektranu Krnovo. U Severnoj Makedoniji podržavaju izgradnju solarne elektrane na mestu starog rudnika lignita u Oslomeju.

- Takođe podržavamo vlade u razvoju tendera za obnovljive izvore, uključujući aukciju za solarnu energiju u Albaniji koja je rezultirala najnižim troškovima električne energije u regionu. Zadovoljni smo što vidimo početak procesa tranzicije uglja na zapadnom Balkanu i u Ukrajini i spremni smo da pružimo dijalog o politikama, tehničku pomoć i finansijsku podršku vladama da pređu sa uglja na čiste izvore energije - rekla je Žužana Hargitai, direktorka EBRD-a za zapadni Balkan.

Inicijativa je pokrenuta nakon što su se zemlje zapadnog Balkana obavezale da će preći na čistu energiju u Zajedničkoj deklaraciji iz Podgorice od 21. februara 2019. godine, a Ukrajina je izrazila sličnu želju kroz svoju Strategiju razvoja niskih emisija do 2050. novembra 2017. godine.