ECB predviđa sporiji oporavak evrozone uz slabu inflaciju

Evropska centralna banka (ECB) očekuje sporiji oporavak privrede u evrozoni nego ranije predviđeno zbog trajanja zdravstvene krize dok će, kako se očekuje, inflacija ostati daleko od ciljanih oko 2% najmanje do 2023. godine.

Posle očekivane duboke recesije od 7,3% za tekuću godinu epidemija korona virusa će u 2021. godini imati veći uticaj od očekivanog na privredu, rekla je danas predsednica ECB Kristin Lagard.

Kao posledica toga ECB predviđa rast BDP u evrozoni od 3,9 odsto u 2021. godini, manji od 5% očekivano u septembru, kada je poslednji put objavila svoja predviđanja.

- Svi smo predvideli da će biti drugi talas međutim njegova dubina i trajanje kao i povezane mere izolacije nisu očekivane na konstatovanom nivou - rekla je predsednica ECB posle sastanka saveta guvernera.

Na tom sastanku, poslednjem ove godine, ECB je odlučila da pojača svoje mere podrške privredi.

Kao glavna mera program otkupa privatnog i javnog duga pokrenut hitno u martu produžen je za devet meseci do 2022. godine i povećan za 500 mlrd EUR na 1.850 milijardi.

ECB tako smatra da će biti u stanju da održi povoljne uslove finansiranja privrede da prati oporavak, rekla je Lagard.

Za 2022. godinu ECB je podigla svoju prognozu rasta na 4,2% u odnosu na 3,2% predviđeno u septembru, pre očekivanog usporavanja od 2,1% rasta u 2023. godini.

Centralna banka vidi da će inflacija u evrozoni biti samo 0,2% u 2020. u odnosu na 0,3 koliko se nadala u septembru i da će vrlo sporo napredovati da dostigne 1,4 % 2023. godine. To je i dalje daleko od ciljane inflacije koja treba da bude blizu ali manja od dva odsto, koju ECB pokušava da dostigne od 2013. godine.

Slaba tražnja, plate i porast vrednosti evra u odnosu na dolar su glavni faktori te smanjenje inflacije koju je Lagard nazvala "razočaravajućom".