"Što li ih je Bog stvorio, kad ničemu ne služe?"

Srpski seljaci, od kojih je Franc za sve ove godine mnogo toga poprimio, imaju poseban odnos prema psima i mačkama (Što li ih Bog stvorim kad ničemu ne koriste ? - znaju da kažu). Mačke drže da bi lovii miševe, a pse, kao čuvare, ne obraćajući nikakvu pažnju na njih, nikada ih ne puštajući u kuću. Ako nisu slobodni, obično su vezani dugim lancima koji im razjedaju vratove, pretvarajući ih u žive rane. Od izgladnelosti vidi im se svako rebro, dlaka im je skorena od blata, a oko otvorenih rana roje se muve.

Hrane ih retko, samo otpacima i ostacima sa trpeze. Čak se ni deca ne igraju sa njima kao po gradovima, gde su psi kućni ljubimci i žive okruženi negom, pažnjom i ljubavlju i gde im se kupuje posebna, pseća hrana, a veterinari bdiju nad njihovim zdravlje.

Teško je biti pas u Srbiji. Ne kaže se uzalud za loš život da je pseći.

iz knjige "Ivana" Mome Kapora