Hobi - prilika za novu profesiju!

(Foto: Unsplash)

Ako se pod dokolicom shvati vreme za odmor, to neizostavno ne znači ne raditi ništa. Koliko ljudi - toliko različitih modela odmaranja.

Kako se život ne bi pretvorio u niz tužnih dana sastavljenih od rada i spavanja, ljudi se često okreću aktivnostima koje ih relaksiraju i usrećuju u slobodno vreme.

Ovo je od posebne važnosti za one koji nisu imali tu sreću da rade posao koji vole.

Na žalost, članak iz oblasti HR sa kraja 2019. godine iznosi podatak da je čak 85% zaposlenih nezadovoljno svojim poslom.

Njima pre svega, ali i onim zadovoljnim, potreban je ventil, neka aktivnost koja ih usrećuje, zapošljava misli ili ruke, već u zavisnosti od afiniteta ali i redovnog posla kojim se bave.

Oni koji svoj hleb zarađuju umnim radom, najčešće biraju hobije koji zahtevaju, uslovno rečeno fizički rad.

Pravi pasionirani hobisti su zastupljeniji među muškarcima nego među ženama. Razlog možda leži u manjem broju obaveza oko porodice u mnogim kulturama.

Aktivnosti u kojima se uživa popravljaju mentalno zdravlje i opšte stanje organizma.

Istraživanja pokazuju da su osobe koje imaju hobi manje sklone stresu, lošem raspoloženju i depresiji. Prosto, to su aktivnosti koje osobu izvlače iz svakodnevice, čine da se oseća srećnijom i opuštenijom.

Hobi pojedincu daje razlog da ukrade malo vremena samo za sebe.

Posledice stresa po zdravlje su mnogobrojne. Gotovo da nema zdravstvenog problema koji se na direktan ili indirektan način može povezati sa produženim stresnim načinom života.

Čak i fiziološke promene koje se obično povezuju sa genetikom, na primer ćelavost kod muškaraca, vrlo često imaju i te kako veze sa hormonskim disbalansom koji stres izaziva u ljudskom organizmu.

Važna odrednica hobija je da je to aktivnost koja je dobrovoljna i neobavezna. Samim tim, u ljudskoj psihi ona je atraktivnija od rada koji se doživljava kao prinuda.

Muškarci često biraju hobije koji su vezani za automobile.

U današnje vreme savremenih automobila sa mnogo elektronike, bavljenje sitnim popravkama na svom automobilu gotovo u potpunosti otpada. Time se bave ovlašćeni servisi.

Savremeni muškarci zaljubljenici u četvorotočkaše se zato okreću restauraciji starih automobila.

Poznavaoci kažu da je za kompletnu restauraciju jednog oltajmera potrebno oko 1.000 sati rada.

Budući da je ovo hobi, dakle igra koja relaksira, što više posla to bolje. Poenta je u procesu koji zahteva mnogo strpljenja i u iščekivanju krajnjeg cilja. Kada jedan stari auto zablista u punom sjaju onda se vlasnik njime ponosi na izložbama i revijama, ali se istovremeno odmah okreće traženju novog modela za sređivanje.

Restauracija starih automobila je skup hobi. Stari automobil se često može kupiti za malo novca, ali će ulaganje biti prilično kako bi mu se vratio stari sjaj.

Osim samog automobila i materijala, neophodno je imati i prostor ali i mnoštvo alata i mašina za rad.Recimo kompresori za farbanje ali i oni za pranje, zatim različite vrste brusilica, šafilica, ključeva i još mnoštvo toga je neophodno da se nađe u jednoj radionici ili garaži.

Bilo da je reč o hobiju ili samo ljubavi prema svom četvorotočkašu, tek prodaja kompresora je u porastu.

Šta ima lepše nego u nedeljno sunčano jutro umiti svog motornog miljenika?

Uz to kompresor može poslužiti i za pranje tepiha ali i kamenih ploča ili asfalta u dvorištu. U dvorištu ovo može biti zabava za celu porodicu koja zajedno provodi slobodan vikend.

Često se na televiziji viđaju reportaže o ljudima koji su svoj hobi pretvorili u unosan posao od koga zarađuju za život.

Sve je počelo recimo sa ljubavlju prema biciklima, prvo se popravljao svoj bicikl, zatim komšijski, onda se izvukao neki baš stari iz podruma...zatim je komšinica poželela da ofarba svoj bicikl u pink boju i malo po malo skupljao se alat, učio zanat, spojilo se lepo i korisno i nastala radionica za popravku i restauraciju bicikala svih kalibara i godišta.

Hobiji koji prerastu u posao često su baš ono što zajednici nedostaje.

U savremenom svetu najteže je naći majstora za neke sitne popravke. Potrošačko društvo slavi zamenu starog za novo i sve je manje onih koji umeju da poprave neki predmet koji za čoveka ima možda više sentimentalnu nego materijanu vrednost.

Obično je reč o nekim starim zanatima kao što je stolarski zanat, obućarski zanat. Gde recimo popraviti bakin kišobran kupljen u Beču davnih godina?

Da nije retkih zaljubljenika i hobista, ovakve stvari bi bile potpuno nemoguće.

Šta to beše brica? Da li je to isto što i frizer ili su se oni negde zagubili pa se sada na šišanje i uređenje brade i brkova odlazi kod stiliste.Saloni su im blještavi, rasporedi zgusnuti, a termin se zakazuje unapred.

U manjim mestima ali i nekim skrovitim kutovima velikih gradova istrajavaju malene berbernice.

Nemaju blistave izloge i zvučna imena, ali unutra čuvaju dušu i dah prošlih vremena kada je brica bio nešto kao rođak. Kod njega se odlazilo ne samo radi šišanja i brijanja već i na kafu i razmenu čaršijskih novosti. Tamo su se čitale novine i bistrila politika.

Retki zaljubljenici koji duh nekih davnih vremena čuvaju više iz hobijanego da bi se obogatili,znaju sve o kosi, još uvek imaju poređane tonike i kolonjske vode koje savremeni muškarac može da vidi samo u starim filmovima.

Lako bi se pomislilo da ovakva mesta ostaju zaboravljena i pusta. Međutim savremeni svet iako besomučno hrli ka blještavom, potrošačkom načinu života zapravo vapi za predahom, odmorom i trunkom duše u svom okruženju.

Nove-stare berbernice u kojima brice, a ne stilisti, bez žurbe, masiraju kosu tonikom, a bradu kolonjskom vodom, imaju svoje mušterije i iz obične male nostalgije ili želje za očuvanjem tradicije prerastaju u dobar posao.

Dolazi vreme kada odlazak na ovakvo mesto postaje stvar prestiža i odlika stila.

Najzad, hobi bilo da je potpuno beskorisan u materijalnom smislu ili uz put donosi i zaradu, uvek hobisti donosi korist. On ga odvaja od svakodnevne rutine koja život čini predvidivim, sivim i bez radosti.

Hobi treba da bude tu da podseti da je lepota življenja u malim stvarima.