Petrohemija ide Rusima za 150 mil EUR? - NIS bi kroz gradnju fabrike za proizvodnju polipropilena mogao postati većinski vlasnik

Naftna industrija Srbije najverovatnije će da investira u izgradnju nove fabrike za proizvodnju polipropilena i preko ovog ulaganja, kroz dokapitalizaciju, postaće većinski vlasnik HIP Petrohemije, saznaju Novosti. Vrednost ove fabrike iznosi između 100 i 150 mil EUR.

Kako je Novostima ispričao stručnjak koji je upoznat sa problematikom ovog hemijskog giganta, NIS, koji je akcionar u Petrohemiji, na ovaj način bi je dokapitalizovao, čime bi imao većinski udeo u upravljačkoj strukturi. To bi bila razmena između dve firme, po komercijalnom principu.

- Izgradnja fabrike polipropilena od velikog je interesa za samu Petrohemiju, jer će tržišno bolje da se revalorizuje propilen, koji se dobija krekovanjem u etilenu - objašnjava sagovornik. - On se dosad, uz dosta muka, kao sirovina prodavao na inostranom tržištu, a izgradnjom fabrike, propilen bi se prerađivao u polipropilen, čija je cena tržišno mnogo veća, kao i potražnja za njim. Time bi Petrohemija ostvarila još bolji poslovni rezultat i imala veću zastupljenost na inostranom tržištu polimera.

Računica privatizacije HIP Petrohemije postoji i u NIS. Prema rečima stručnjaka, Rafinerija nafte Pančevo, kroz rad postrojenja za duboku preradu, takođe će imati veće količine propilena za preradu, u budućoj fabrici polipropilena. Inače, Petrohemija koristi primarni benzin iz Rafinerije, koji je samo jedan od iscrpaka krekinga nafte i to im NIS prodaje po osnovu ugovora.

- Petrohemija nikada u svom sastavu do sada nije imala ovu fabriku - objašnjava sagovornik. - Ona postoji samo u Odžacima, Hipol, ali je malog kapaciteta. Od kada su Rusi došli u NIS, nije baš oduvek bilo jasno da li ih Petrohemija zanima ili ne, ali je činjenica da je to ekonomski isplativa investicija. Ukoliko se dogodi da kupe i da sagrade tu fabriku, to će biti odlična investicija za sve.

Ipak, dok ne padne konačna odluka, radne grupe će narednih dana tražiti prihvatljiv model, a Srbija se ponovo nada da je našla rešenje za Petrohemiju. I ovog puta se očekuje da bi jedinog proizvođača petrohemijskih proizvoda u zemlji, polimera i sintetičkog kaučuka, mogli da preuzmu Rusi.

Ekonomisti veruju da je strateški partner nada da ova fabrika posluje pozitivno.

- Preuzimanje bi bilo jedino rešenje - smatra Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta.

- Za nju se već dugo traži partner. Čini mi se da država to pokušava poslednjih 20 godina. Ali nije bilo zainteresovanih. Sama država za nju nema rešenje kako da ona posluje profitabilno. Poslednjih godina ona posluje sa dobitkom ili manjim gubitkom, ali nije tu reč o novim tehnologijama. To je posledica niske cene gasa i goriva, koji su njena osnovna sirovina. I ranije se razgovaralo sa Rusima, ali kao i da oni ne vide način kako to da urade. Deluje logično da to bude preko NIS, jer oni od njih nabavljaju većinu sirovine. Posetio sam tu fabriku pre pet do šest godina. I tada su verovali da su Rusi rešenje, ali mislim da ni oni ne znaju kako da je učine profitabilnom. Voleo bih da se ova fabrika privatizuje, ali se bojim da se priča ne završi kao prethodnih puta.

Petrohemija više od polovine svoje proizvodnje izvozi. Prošle godine je od 29,2 milijarde dinara prihoda, od kupaca iz inostranstva stiglo 17,7 milijardi dinara. U 2018. godini od 332,8 mil EUR prihoda, od izvoza je ostvareno 63%. Poslednjih godina su uvek među prvih 15, a nekad, kao 2018. i među prvih 10 izvoznika. Njihov plasman u inostranstvo čini jedan do tri odsto ukupnog izvoza Srbije.

Srbija se obavezala Međunarodnom monetarnom fondu da će naći kupca pančevačkoj fabrici. Prošle godine, međutim, premijerka je istakla da Petrohemija, baš kao i MSK više nisu teret državi, jer nisu gubitaši.

Sprovođenjem unapred pripremljenog plana reorganizacije, dugovi Petrohemije su konvertovani. Srbija i javna preduzeća vlasnik su 76%, NIS 21, a Lukoil tri odsto fabrike. Od gubitaša Petrohemija je postala dobitnik. Na kraju 2018. su ostvarili profit od 37,9 miliona dinara. Kraj prošle su, međutim, posle pet godina, opet dočekali u "minusu" - 2,2 milijarde dinara.