Dobija li Srbija prvi terminal za odlaganje brodskog otpada? - Raspisan tender za izradu studije izvodljivosti i izbor lokacije za gradnju u Beogradu

Agencija za upravljanje lukama raspisala je javnu nabavku izrade studije izvodljivosti za izgradnju terminala za prihvat i zbrinjavanje otpada sa brodova i drugih plovnih objekata.

Kako je navedeno u projektnoj dokumentaciji u sklopu oglasa, predmet izrade Studije izvodljivosti je utvrđivanje najboljeg rešenja i lokacije u glavnom gradu za zbrinjavanje otpada koji generišu plovila/brodovi i drugi plovni objekti na plovnim putevima Republike Srbije.

Od ponuđača se, između ostalog, traži analiza postojećeg stanja u pogledu prikupljanja i zbrinjavanja brodskog otpada, uporedni primeri najbolje prakse i praktičnih rešenja i predlog tehničkih rešenja za terminal u Beogradu, kao i predlozi mikrolokacija u prestonici na kojima bi izgradnja bila moguća.

Kriterijum za izbor najpovoljnijeg ponuđača je najniža ponuđena cena, rok za dostavljanje ponuda je 17. decembra, a detalje tendera možete videti OVDE.

Inače, priča o izgradnji terminala za brodski otpad u Beogradu datira još iz 2014. godine.

I tada je izdvojen novac za izradu studije o izgradnji prvog terminala za uklanjanje otpada, a odbrana je i kompanija zadužena za izradu te dokumentacije.

Prethodno je tadašnji ministar saobraćaja Aleksandar Antić izjavio da je Srbiji potrebno 9 terminala za brodski otpad, na Dunavu, Savi i Tisi, jer nema nijedan, te da će Ministarstvo izdovijiti 10 miliona dinara za studiju o izvodljivosti gradnje takvog terminala u Beogradu.

Ni gotovo sedam godina kasnije, ni Beograd ni Srbija, prema rečima Branislava Vajde, predsednika Udruženja profesionalnih lađara Srbije, i dalje nemaju nijedan terminal za zbrinjavanje otpada sa brodova.

- O tome samo postoji priča, unazad sedam godina, a pare za projekat gradnje terminala u Beogradu je EU dala još pre 10 godina. Jedino što imamo, na nivou cele zemlje, jeste jedan od ukupno tri pontona u Novom Sadu na kojem je organizovano odlaganje brosdkog otpada, i četiri neobezbeđena kontejnera u Beogradu, na pristanu na Savi. Dodatni apsurd je da je na potonjoj lokaciji čitave prošle godine bilo zabranjeno da se odlaže smeće sa brodova zbog opasnosti od svinjske kuge – navodi Vajda za eKapiju.

A Beograd je na vertikalnom keju, prema njegovim rečima, imao savršene uslove i već postojeću infrastrukturu za odlaganje brodskog otpada.

- U Beču su takve uslove kakve ima pristanište kod Beton hale pametno iskoristili i grad praktično živi od putničkih brodova koji pristaju u centru grada – kaže Vajda i dodaje da je svuda u Evropi odlaganje brodskog otpada odavno već rešeno, i to rešeno odlično.

U Holandiji su, po njegovim rečima, otišli čak tako daleko da i fekalije sa brodova odlažu posebno, napravili su cevovod kojim se fekalije odlažu direktno u kanalizacionu mrežu.

- Sve to je zapravo jako jednostavno, potrebno je samo dobro organizovati odnošenje otpada sa putničkih brodova. U Evropi se ogroman novac uzima na odlaganju bio-otpada, jer je zabranjeno njegovo bacanje u vodu. Dovoljno je samo reći da ploveći hoteli od 150-200 ljudi na svakih pet-šest dana napune onu plavu burad od 100 litara kuhinjskim otpadom. Ali da biste imali bilo kakav terminal vi morate da imate infrastrukturu za dovoženje i odvoženje otpada, a da li će se otpad dovlačiti brodom ili uzimati kamion i odvoziti na reciklažu ili uništavanje, brodovima to nije bitno, poenta je da se na svemu tome može zaraditi – ističe Vajda i napominje da se u Nemačkoj i Autriji svaki taj segment, i odvoženje i reciklaža smeća, naplaćuje posebno.

- U Austriji su recimo na brodskim prevodnicama posebno napravili terminale za odlaganje đubreta sa kargo brodova, koji imaju mnogo manje smeća, a posebno je to uređeno za putničke brodove koji mogu da odlože otpad na svim pontonima gde pristaju, i to odvojeno smeće i odvojeno bio-otpad. Kod Austrijanaca brodovi mogu i da upravljaju troškovima za odlaganje smeća, pa tako unapred dobijaju ključeve kontejnera u broju koji im je potreban, a račun se naknadno fakturiše brodarskoj firmi. Isto tako, ako sortiraju otpad, odlaganje ih košta 1 EUR po džaku, a ako to ne urade, onda je cena 3 EUR. I slično je svuda u Evropi, otkad se pređe granica sa Mađarskom – kaže naš sagovornik.

U Srbiji, međutim, prema njegovim rečima, stranci ne mogu da se načude kada dobiju odgovore na pitanja gde i kako da odlože smeće i bio-otpad, krste se kad čuju da mi nemamo organizovanu reciklažu brodskog otpada.

- Problem je što kod nas oni koji donose odluke o tome pojma nemaju, za razliku od nas brodara. Ne znaju ni da kanalizacione vode sa brodova od pre pet-šest godina više ne idu u Dunav ili u tankove kako se to nekad radilo, nego se sad prerađuju. Brodovi danas imaju čak i postrojenja koje podsećju na ljudski želudac i koja prerađuje otpad tako da voda koja ostaje praktično može da se pije, i samo takva može da se vraća u Dunav – navodi Vajda.

Dodaje da kod nas i dalje vlada uverenje da je svrha i sav benefit dolaska putničkih brodova to što će turisti da kupuju suvenire i troše po kafanama.

- To je smešno, zarada je na tome što se brod vezao, što može da uđe i izađe sa obale. Na infrastrukturi se najviše zarađuje i gradovi od toga žive – zaključuje sagovornik eKapije.

Branislava Petrović

Agencija za upravljanje lukama Beograd

Udruženje profesionalnih lađara Srbije Novi Sad

Beograd  

Branisalv Vajda

odlaganje brodskog otpada

zbrinjavanje otpada sa brodova

reiklaža

gradnja terminala za prihvat i zbrinjavanje brodskog otpada