Detalji novog korona-zakona: Ko će ići u kućnu izolaciju, a ko u karantin?

Kućna izolacija, samoizolacija, karantin, kućni karantin - neki su od termina koje smo u poslednjih osam meseci nebrojano puta čuli. Ipak, mnogima nije bilo jasno kakve su razlike i šta tačno ovi termini znače, kao ni šta treba da rade kada im jedna od tih mera i bude propisana.

Novi Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koji je danas stupio na snagu trebalo bi da stavi tačku na sve nedoumice.

U izmenjenom Zakonu jasno je definisano kako treba postupati u kojoj situaciji, koja su ovlašćenja nadležnih, ali i propisuje ko i u kojim uslovima treba da ide u kućnu izolaciju, a ko u kućni karantin, piše Blic.


Izolacija

Kako stoji u novom Zakonu, kućna izolacija je mera kojom se nalaže lečenje u kućnim uslovima i ograničava sloboda kretanja obolelim od zarazne bolesti koji su oboleli, ali kod kojih nije utvrđeno prisustvo nijednog simptoma ili znaka zarazne bolesti.

Takođe, kućna izolacija se propisuje i obolelim od zarazne bolesti kod kojih težina bolesti ne zahteva lečenje u bolničkim uslovima, tokom perioda zaraznosti.

Ova mera se primenjuje kada je u toku epidemija zaraznih bolesti od većeg epidemiološkog značaja, kakav je sada slučaj sa korona virusom i u skladu je sa zakonima i drugim propisima.

Ovu meru propisuje doktor medicine specijalista za infektivne bolesti ili drugi doktor u skladu sa naredbom ministra, o čemu obaveštava epidemiologa teritorijalno nadležnog instituta, odnosno zavoda za javno zdravlje ili druge nadležne zdravstvene ustanove.

Bliže uslove i način određivanja mere, organe, odnosno službe zadužene za kontrolu i način vršenja kontrole poštovanja mere kućne izolacije propisuje Vlada, stoji u ovom zakonu.


Karantin u kućnim uslovima

Karantin u kućnim uslovima je mera kojom se ograničava sloboda kretanja lica i nalaže praćenje zdravstvenog stanja zdravim licima koja su bila ili za koja postoji sumnja da su bila u kontaktu sa licima zaraženim od zarazne bolesti.

Mera karantina u kućnim uslovima takođe se primenjuje u toku epidemija zaraznih bolesti od većeg epidemiološkog značaja.

U ovom slučaju specijalista epidemiologije nadležnog zavoda, odnosno instituta za javno zdravlje ili druge nadležne zdravstvene ustanove je taj koji određuje koja lica će ići u karantin u kućnim uslovima.

Dalje, on obaveštava sanitarnog inspektora o licima kojima je potrebno odrediti meru karantina u kućnim uslovima kako bi inspektor doneo odgovarajuće rešenje.

Potom se licu koje treba da ide u karantin daju objašnjena o načinu ponašanja i svemu što je neophodno da zna da bi pomenutu meru poštovao.

Kada je reč o dužini trajanja karantina u kućnim uslovima ono je u skladu sa dužinom trajanja maksimalne inkubacije određene zarazne bolesti, počev od momenta poslednje izloženosti izvoru infekcije.


Karantin za putnike i decu

Mera karantina u kućnim uslovima može se primeniti i prema putnicima u međunarodnom saobraćaju koji ulaze u Srbiju iz država sa nepovoljnom epidemiološkom situacijom.

Zaposlenim licima kojima je određena mera karantina u kućnim uslovima, za vreme provedeno u karantinu u kućnim uslovima pripada odgovarajuća naknada zarade, odnosno plate, u skladu sa zakonom, a rešenje sanitarnog inspektora o određivanju mere karantina istovremeno predstavlja i potvrdu o sprečenosti za rad dok ta mera traje.

Ako se mera karantina u kućnim uslovima određuje detetu koje nije navršilo 14. godinu života ili licu koje nije u stanju da se samo stara o sebi i o zaštiti svojih prava i interesa, rešenje se izdaje roditelju, odnosno staratelju.

Roditelju, odnosno staratelju deteta predškolskog uzrasta ili lica koje ne sme da bude ostavljeno bez nadzora po zakonu, rešenje sanitarnog inspektora istovremeno predstavlja i potvrdu o sprečenosti za rad dok traje mera karantina u kućnim uslovima određena tim rešenjem.