CEFTA kao predigra za Evropsku uniju - kako primena Sporazuma utiče na srpsku privredu?

Srbija je u prva dva meseca ove godine u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni sa zemljama CEFTA regiona ostvarila suficit od 97,2 mil EUR, saopšteno je u Privrednoj komori Srbije na skupu o primeni CEFTA sporazuma.

- Ukupan izvoz Srbije u zemlje potpisnice CEFTA sporazuma u januaru i februaru ostao je nepromenjen u odnosu na isti period 2009. i iznosio je 230,5 mil EUR, dok je uvoz imao rast od 7% i iznosio je 133,3 mil EUR - izjavila je državna sekretarka za ekonomske
odnose sa inostranstvom Vesna Arsić.

Na tribini o primeni CEFTA sporazuma i koristima za privredu Srbije u PKS ona je podsetila da su zemlje CEFTE, nakon Evropske unije, drugi spoljnotrgovinski partner Srbije.

Ukupan suficit Srbije u trgovinskoj razmeni sa CEFTA zemljama u 2009. godini bio je 981 mil EUR, dok je uvoz iznosio 899 mil EUR, kazala je Arsićeva i dodala da Srbija ostvaruje suficit u razmeni sa Albanijom, Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom i UNMIK Kosovom, dok deficit ima sa Hrvatskom i Moldavijom.

Ovu godinu, kada Srbija predsedava CEFTA zemljama, trebalo bi iskoristiti za postizanje još boljih rezultata, uz prevazilaženje problema i otklanjanje, pre svega bescarinskih barijera, zaključak je učesnika tribine.

Šta najviše izvozimo?

Srbija je tokom 2009. godine izvezla prozvode u ukupnoj vrednosti od 5,9 mlrd EUR, što je pad od 19,7% u odnosu na godinu dana ranije. Izvoz u zemlje CEFTE u istom periodu iznosio je 1,88 mlrd EUR (pad od 23,4%). Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je ukupno 53,4% u ukupnoj razmeni sa svetom, dok je sa CEFTA dostigla čak 209%.

Daleko ispred svih ostalih proizvoda koje izvozimo su poljoprivredni proizvodi. Naime, udeo poljoprivrednih proizvoda u ukupnom izvozu iznosio je 23,1% , a u izvozu u zemlje potpisnice CEFTA sporazuma čak 33,9%. Slede proizvodi crne i obojene metalurgije.

Ono što zabrinjava, kada je reč o karakteristikama robne razmene unutar CEFTE, je činjenica da je unutar industrijska trgovina niska, budući da je ta trgovina indikator ekonomske integracije.

Kako je državna sekretarka ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja navela, "nemoguće je detaljnije analizirati robnu razmenu jer se statistički podaci u zemljama članicama značajno razlikuju. Uzrok tome su: prikazivanje manje vrednosti, greške u klasifikaciji, kursne razlike, krijumčarenje, ..."

Uticaj CEFTA sporazuma na privredu Srbije

Potpredsednik Privredne komore Srbije Mihajlo Vesović ocenio je da je dosadašnja primena CEFTA sporazuma, od sredine 2007. godine, imala dobre rezultate za privredu
Srbije i naglasio da je predsedavanje Srbije CEFTOM najznačajnija državna i privredna uloga zemlje u ovoj godini.

- CEFTA je predigra za Evropsku uniju - kazao je on i istakao da ukoliko neka kompanija ne može da opstane na tržištu CEFTE, njene šanse da opstane u Evropskoj uniji postaju još manje.

Pomoćnik direktora Uprave carina Srbije Borislav Injac rekao je da je sporazum CEFTA srpskoj ekonomiji omogućio povećanje konkurentnosti izvoznih proizvoda i proširio broj tržišta na koja se roba može plasirati bez plaćanja ili uz umanjeno plaćanje carinskih dažbina.

Proširen je izbor tržišta sa kojih se mogu nabaviti sirovine za proizvodnju bez plaćanja uvoznih dažbina i negativnog uticaja na preferencijalno poreklo proizvoda, rekao je Injac.

- Sporazum je pojednostavio organizaciju proizvodnje, a povećana je i isplativost u modernizaciju proizvodnje i poboljšanje kvaliteta robe, izjavio je Injac i dodao da je povećana predvidivost i sigurnost poslovanja, kao i interes za saradnjom sa kompanijama iz regiona.

Problemi – šta nas sprečava da budemo bolji?

Državna sekretarka za ekonomske odnose sa inostranstvom kazala je da liberalizacija u trgovini sa zemljama CEFTE omogućava, između ostalog, lakši pristup drugim tržištima, bolji kvalitet proizvoda, rast investicija, porast broja zaposlenih i izvoza, ali je istakla da i dalje ostaju mnogobrojne necarinske barijere koje otežavaju punu primenu sporazuma.

Prema njenim rečima, najčešće necarinske barijere odnose se na procedure na graničnim prelazima koje su duge, komplikovane i netransparentne. Problem je i radno vreme, klasifikacija, vrednovanje i poreklo robe na carini, kao i međusobno nepriznavanje sanitarnih i fitosanitarnih mera i veterinarske kontrole.

Problem predstavlja i dupliranje i nepriznavanje sertifikata, dok je izdavanje dozvola i registracija proizvoda ocenjena kao skupa i dugotrajna, dodala je ona.

Šta će država preduzeti?

Arsićeva je kazala da se radi na formiranju Internet portala koji će obezbediti transparentnost regulative i procedura u trgovini CEFTA zemalja. Iz ministarstva ekonomije napominju i da su u toku radovi na ubrzanju harmonizacije propisa sa regulativom EU i pravilima Svetske trgovinske organizacije, a tamo gde je prikladno zaključivaće se sporazumi o međusobnom priznavanju sertifikata.

Poterebno je, zaključuje Arsićeva, što pre nastaviti i sa daljom liberalizacijom trgovine poljoprivrednim proizvodima.

J.Đ.