Evropski bankarski sistem za sada stabilan, pokazuju podaci ECB za drugi kvartal 2020.

Evropska centralna banka (ECB) je početkom oktobra 2020. godine objavila svoj Statistički izveštaj o bankarskom nadzoru na kraju drugog kvartala 2020. godine. Imajući u vidu dramatičnu globalnu nestabilnost u posmatranom periodu, pokazatelji iz izveštaja deluju prilično stabilno.

Delom, to se može pripisati značajnoj reformi evropskog bankarskog sistema nakon poslednje velike krize iz 2008. godine kroz Bazel III i Bazel IV regulativu, ali čini se, ipak, da će se puni efekti očekivane ekonomske krize reflektovati u drugoj polovini 2020. godine i tokom 2021. godine, prenosi sajt advokatske kancelarije Vuković&partners.

Kapitalni zahtevi relevantnih finansijskih institucija (banaka pod nadzorom ECB) veći su na kraju drugog kvartala 2020. godine u poređenju sa prvim kvartalom. Na kraju drugog kvartala stopa je iznosila 18.64%, što je nešto više u odnosu na stopu od 18.11%, što je bio finalni rezultat merenja na kraju prvog kvartala.

Stopa učešća NPL plasmana u ukupnom nivou plasmana, na kraju drugog kvartala 2020. godine nalazila se na istorijskom minimumu (od kako se vrše merenja 2015. godine), odnosno na stopi od 2.94%.
U apsolutnoj vrednosti NPL plasmani su veći u odnosu na prvi kvartal za 0.47%, ali je uvećanje nivoa ukupnih plasmana od 4.16% uticalo na smanjenje stope NPLa i njeno svođenje na istorijski minimum. Grčka je i dalje najizloženija problemu NPL plasmana od svih zemlja članica EU, sa stopom od čak 30.31%.

Racio likvidnosti uvećan je na 165.46% na kraju drugog kvartala, u poređenju sa 146.57% Koliko je iznosio na kraju prvog kvartala.

Stopa prinosa na kapital (RoE) dramatično je umanjena u poređenju na isti period 2019. godine na agregatni nivo od svega 0.01%, što je posledica izmena politika obezvređivanja plasmana i uvećanja rezervacija.

Iako većina parametara ukazuje na stabilnost bankarskog sistema, posebno imajući u vidu parametre sa početka krize iz 2008. godine, opravdano se može očekivati da u narednom periodu dođe do promena pomenutih pokazatelja. Ovo se pre svega može očekivati u pogledu povećanja stope NPL plasmana i veće restriktivnosti politika rizika koje će usporiti rast kreditnih plasmana.