Erste Grupa i dalje beleži dobre osnovne rezultate uprkos uticaju pandemije

S obzirom na krizu bez presedana, profitabilnost Erste Grupe i dalje je na zadovoljavajućih 637 mil EUR neto dobiti za prvih devet meseci 2020. godine, uz veoma dobre rezultate u trećem kvartalu. Naš operativni prihod je opao za samo dva procenta međugodišnje, rezervisanja za gubitke po osnovu kreditiranja iznosila su 70 baznih poena, a dalja disciplina po pitanju troškova dovela je do međugodišnjeg smanjenja rashoda. Ovi rezultati ukazuju na snagu našeg poslovnog modela, naše pozicije kapitala, kao i rezilijentnost tržišta Centralne i Istočne Evrope na kojima poslujemo. Ekonomske prognoze za 2021. zavise od razvoja pandemije. Mi svakako ostajemo nepokolebljivi u nameri da i dalje pružamo podršku svojim klijentima i realizujemo rezultate za svoje akcionare, prokomentarisao je Stefan Dorfler, finansijski direktor Erste Grupe.

U periodičnom izveštaju rukovodstva, finansijski rezultati za period januar-septembar 2020. porede se sa rezultatima za period januar-septembar 2019. i stavke bilansa stanja od 30. septembra 2020. sa stavkama od 31. decembra 2019. godine.

Neto prihod od kamata je porastao – uglavnom u Austriji, ali i u Rumuniji – na 3.589,3 mil EUR (+2,0%; 3.517,4 mil EUR). Neto prihod od naknada i provizija je opao na 1.448,3 miliona EUR (-2,4%; 1.484,3 mil EUR) jer je niži prihod od usluga platnog prometa (17 mil EUR zbog SEPA) i kreditiranja samo delimično nadomešten višim prihodom od ostalih kategorija prihoda od naknada i provizija. Dok je neto rezultat od trgovanja znatno opao na 9,0 mil EUR (419,3 mil EUR), stavka dobici/gubici od finansijskih instrumenata po fer vrednosti kroz bilans uspeha porasla je na 81,4 mil EUR (-189,4 mil EUR), pri čemu na obe stavke utiču efekti valuacije zbog tržišne volatilnosti usred pandemije Covid-19. Operativni prihod je opao na 5.285,8 mil EUR (-2,0%; 5.394,1 mil EUR). Opšti administrativni rashodi su opali na 3.123,2 mil EUR (-1,2%; 3.160,8 mil EUR). Dok su rashodi za zaposlene porasli na 1.902,2 mil EUR (+0,8%; 1.887,2 mil EUR), ostali administrativni rashodi smanjili su se na 819,0 miliona EUR (-6,9%; 879,3 miliona EUR). Ostali administrativni rashodi su već obuhvatili gotovo sve uplate u sisteme za osiguranje depozita koje se očekuju u 2020. u iznosu od 100,3 mil EUR (97,7 mil EUR). Amortizacija i depresijacija iznosile su 402,0 mil EUR (394,4 mil EUR). Opšte uzev, operativni rezultat je opao na 2.162,7 mil EUR (-3,2%; 2.233,3 mil EUR). Odnos troškova i prihoda porastao je na 59,1% (58,6%).

Zbog neto izdvajanja, neto ispravke vrednosti finansijskih instrumenata iznosile su -870,1 mil EUR ili 70 baznih poena prosečnih bruto kredita klijentima (neto ukidanja od 42,9 mil EUR ili -4 bazna poena). Izdvajanja za rezervisanja po kreditima kao i po osnovu preuzetih obaveza i datih garancija porasla su na svim ključnim tržištima. Ovo znatno povećanje izdvajanja prvenstveno je bilo podstaknuto pogoršanjem makroekonomske prognoze zbog pandemije Covid-19. Pozitivan doprinos visokih prihoda od naplate već otpisanih kredita zabeležen je u Rumuniji. Koeficijent PK na osnovu bruto kredita klijentima je opao na 2,4% (2,5%). Koeficijent pokrivenosti PK je porastao na 95,5% (77,1%).

Ostali operativni rezultat se poboljšao i iznosi -213,6 mil EUR (-397,2 mil EUR). Rashodi za godišnje uplate u fondove za restrukturiranje banaka koji su uključeni u ovu stavku, porasli su – naročito u Austriji – na 93,7 mil EUR (75,3 mil EUR). Porast poreza na bankarsko poslovanje i finansijske transakcije na 100,3 mil EUR (90,9 mil EUR) uglavnom je rezultat dažbina na bankarsko poslovanje u Slovačkoj u iznosu od 33,8 mil EUR (24,2 mil EUR) koje su poslednji put zabeležene u prvoj polovini ove godine. Mađarski porez na bankarsko poslovanje za finansijsku 2020. godinu iznosio je 14,4 mil EUR (12,6 mila EUR). U periodu sa kojim se vrši poređenje, ostali operativni rezultat obuhvatio je izdvajanja za rezervisanja u iznosu od 150,8 mil EUR za gubitke za koje se očekuje da će nastati iz odluke rumunskog Vrhovnog suda u vezi sa poslovnim aktivnostima lokalne članice Grupe. Porezi na dobit opali su na 264,2 mil EUR (350,9 mil EUR). Deo neto dobiti koja pripada manjinskim udelima opao je na 177,1 mil EUR (322,7 mil EUR) zbog znatno nižih doprinosa dobiti štednih banaka. Neto rezultat koji pripada vlasnicima matičnog preduzeća iznosio je 637,1 mil EUR (-47,9%; 1.223,0 mil EUR).

Ukupni kapital bez instrumenata dodatnog osnovnog kapitala (AT1) porastao je na 19,5 mlrd EUR (19,0 mlrd EUR). Nakon regulatornih umanjenja i filtriranja u skladu sa Uredbom o kapitalnim zahtevima (CRR), koeficijent kapitala CET1 (konačni) porastao je na 16,4 mlrd EUR (16,3 mlrd EUR), a ukupna sopstvena sredstva (konačna) porasla su na 22,4 mlrd EUR (22,0 mlrd EUR). Dok je periodična dobit iz prve polovine godine uključena u gore navedene cifre, periodična dobit za treći kvartal nije. Ukupni rizik – rizična aktiva uključujući kreditni, tržišni i operativni rizik (CRR, konačni) – opala je na 116,1 mlrd EUR (118,6 mlrd EUR). Koeficijent kapitala CET1 (konačni) povećao se na 14,1% (13,7%), a koeficijent ukupnog kapitala na 19,3% (18,5%).

Bilansna suma se povećala na 272,0 mlrd EUR (245,7 mlrd EUR). Na strani aktive, gotovina i gotovinska salda porasli su, uglavnom u Austriji, na 27,8 mlrd EUR (10,7 mlrd EUR), dok su krediti i potraživanja odobreni kreditnim institucijama porasli na 25,7 mlrd EUR (23,1 mlrd EUR). Krediti i potraživanja dati klijentima porasli su na 164,5 mlrd EUR (+2,6%; 160,3 mlrd EUR). Na strani obaveza, depoziti banaka zabeležili su značajan porast na 26,4 mlrd EUR (13,1 mlrd EUR) kao rezultat povećanog refinansiranja ECB (TLTRO). Depoziti klijenata su ponovo zabeležili porast – naročito u Češkoj Republici i Austriji – na 184,8 mlrd EUR (+6,3%; 173,8 mlrd EUR). Odnos kredita i depozita iznosio je 89,0% (92,2%).

Širom sveta, 2020. godinu obeležila je pandemija Covid-19. Dalekosežna ekonomska i socijalna ograničenja uvedena radi suzbijanja virusa korona prouzrokovala su znatne ekonomske poremećaje. Pogoršanje makroekonomske situacije je direktna posledica različitih intenziteta mera izolacije u javnom životu koje su uvele vlade širom sveta. Radi ublažavanja ponekad dramatičnog negativnog uticaja, sve države su donele opsežne pakete pomoći koje se kreću od kreditnih moratorijuma, garancija i prelaznog finansiranja (bridge financing), programa rada na privremenim i povremenim poslovima i odlaganja poreza, do direktnih isplata. Centralne banke su smanjile kamatne stope, obezbedile likvidnost razmera bez presedana i odlučile da kupe državne i korporativne obveznice. Bankarska regulatorna tela snizila su zahteve u pogledu kapitala i preporučila pragmatično tumačenje standarda finansijskog računovodstva kao i odlaganje isplate dividendi za kasniji datum.

U ovom kontekstu, u Austriji i Centralnoj i Istočnoj Evropi se očekuje znatan pad bruto domaćeg proizvoda od četiri do devet procenata u 2020. godini. Nakon toga bi trebalo da usledi oporavak u 2021. godini, koji se, međutim, neće kretati linearnom putanjom u zavisnosti od razvoja zdravstvene situacije i toga koje administrativne mere budu uvedene. S obzirom na smanjenje ekonomske aktivnosti, očekuje se pad operativnog prihoda. Konkretno, očekuje se da će neto prihod od kamata ostati na nepromenjenom nivou u 2020. godini zbog znatnih smanjenja kamatnih stopa u Češkoj Republici, nižeg organskog rasta kreditiranja i negativnih kursnih razlika. Očekuje se da će neto

prihod od naknada i provizija neznatno opasti zbog pada ekonomske aktivnosti. Pad neto rezultata od trgovanja i po fer vrednosti već se očekivao čak i pre početka pandemije virusa korona, nakon znatnih dobitaka po osnovu vrednovanja u 2019. godini. U ovom okruženju, operativni rashodi bi trebalo da zabeleže pad na međugodišnjem nivou, zbog nižih troškova putovanja, ušteda kroz poveća ja efikasnosti i pozitivnih kursnih razlika. U 2020. najveći efekat na dobit imaće troškovi rizika: za celu godinu se očekuje da će rezervisanja za rizike iznositi 65 do 80 baznih poena prosečnih bruto kredita odobrenih klijentima. Politika Upravnog odbora Erste Grupe će biti da maksimalno preuzme troškove rizika što ranije u meri u kojoj je to opravdano na osnovu makroekonomskih podataka i prognoza, kretanja rejtinga kompanije, kao i procene portfolija poslova sa stanovništvom. Uz pretpostavku da će državne mere podrške ostati na snazi i da će doći do stvarnog makroekonomskog oporavka, Erste Grupa očekuje manji pad troškova rizika u 2021. godini. U odsustvu ispravke vrednosti gudvila naniže, ostali operativni rezultat bi trebalo da se poboljša u 2020. u odnosu na 2019. godinu, zbog toga što je 2019. godina bila opterećena znatnim jednokratnim efektima. Poreska stopa će se vrlo verovatno povećati s obzirom na to da se očekuje pad profitabilnosti u zemljama sa niskim poreskim stopama. Opšte uzev, u 2020. se očekuje znatan pad neto dobiti.

Očekuje se da koeficijent kapitala CET1 ostane nepromenjen na visokom nivou, pružajući znatan manevarski prostor za slučaj da se pogoršaju ekonomske prilike. Ciljani koeficijent kapitala CET1 Erste Grupe i dalje je 13,5%. Upravni i Nadzorni odbor Erste Grupe nameravaju da predlože Skupštini akcionara, koja je zakazana za 10. novembar 2020. godine, isplatu gotovinske dividende u iznosu od 0,75 EUR po akciji za finansijsku 2019. godinu. Isplata zavisi od toga da li će regulatorna tela izmeniti svoju trenutnu preporuku uzdržavanja od isplate dividendi akcionarima i da nikakva druga pravna ograničenja kojima se zabranjuju takve isplate ne budu na snazi 8. februara 2021. godine. Najava predložene dividende za poslovnu 2020. godinu zakazana je za 26. februar 2021. godine, dan kada će biti objavljeni preliminarni rezultati za poslovnu 2020. godinu.

Potencijalni rizici po prognozu jesu kriza Covid-19 koja bi trajala duže nego što je očekivano, uticaj nepredviđenog kretanja kamatnih stopa, političke ili regulatorne mere protiv banaka, kao i geopolitička i globalna ekonomska kretanja. Pored toga, pogoršanje ekonomskog okruženja moglo bi dovesti do ispravke gudvila naniže. Takođe, Erste Grupa je izložena pravnim rizicima koji se mogu realizovati bez obzira na ekonomsko okruženje.

I tokom trećeg kvartala naš fokus je bio usmeren na podršku privredi, kako bi u aktuelnoj krizi kompanije očuvale radna mesta i poslovanje. Upravo iz tog razloga smo prva banka u Srbiji koja je sa Evropskom investicionom bankom potpisala kreditnu liniju za pomoć preduzećima iz sektora posebno pogođenih pandemijskom krizom i bićemo na raspolaganju našim klijentima kako bi se njene posledice što više ublažile. Da smo svi zajedno na dobrom putu kad je reč o merama koje smo preduzeli, govori činjenica da su preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća u najvećoj meri iskoristili kredite u okviru garantne šeme Vlade Srbije, dok su velika preduzeća kreditnu podršku koristila za nove investicije, i beležimo porast njihovog kreditiranja za četvrtinu u odnosu na kraj 2019. godine, izjavio je Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste Bank a.d. Novi Sad.

- U radu sa stanovništvom, naš primarni cilj je briga o dobrobiti naših klijenata i zahvalni smo svim kolegama, kako iz filijala tako i iz svih sektora banke, koje su u ovim vremenima pokazale izuzetnu solidarnost, hrabrost i odgovornost. To su prepoznali i naši klijenti i njihovi depoziti su porasli za gotovo petinu, dok je ukupan rast kredita i depozita i privrede i građana dvocifren. U svemu što radimo, klijente pre svega želimo da posavetujemo tako da za sebe i svoje poslovanje donesu najbolje finansijske odluke. Podrška njihovom finansijskom zdravlju ostaje u našem fokusu - zaključio je Slavko Carić.

Na kraju trećeg kvartala 2020. godine, stanje kredita plasiranih stanovništvu i mikro klijentima je uvećano za 13,7% u odnosu na kraj prethodne godine, i iznosi 95,20 milijardi dinara. U poređenju sa krajem 2019. godine, i stanja depozita stanovništva i mikro klijenata su takođe zabeležila rast za 19% i iznose 94,02 milijardi dinara.

Stanje kredita plasiranih pravnim licima sa krajem trećeg kvartala 2020. godine iznosi 92,86 milijardi dinara i predstavlja rast od 17,2% u odnosu na kraj 2019. godine. Stanja depozita pravnih lica rastu i beleže značajan rast za 51% u poređenju sa krajem 2019. godine i iznose 71,25 milijardi dinara.

U pogledu operativnog poslovanja, Banka je na kraju trećeg kvartala 2020. godine ostvarila 9,2% više operativnih prihoda u odnosu na isti period prošle godine, dok su operativni rashodi manji za 1,2%. U odnosu na isti period 2019. godine, operativna dobit Banke beleži rast od 34,2% i iznosi 2,84 milijardi dinara, dok je na kraju trećeg kvartala 2019. godine banka ostvarila 2,12 milijardi operativnog rezultata.

Na kraju trećeg kvartala 2020. godine ostvareno je 6,04 milijardi dinara dobiti po osnovu kamata, što je za 12,8% više u odnosu na isti period prethodne godine, kada je taj prihod iznosio 5,36 milijardi dinara. Neto dobit po osnovu naknada i provizija je viša za 10,2% i iznosi 1,38 milijardi dinara, dok je na kraju istog perioda prošle godine iznosila 1,26 milijardi dinara.

Ukupna neto dobit na kraju trećeg kvartala 2020. godine iznosi 2,02 milijardi dinara, što je za 3,7% bolji rezultat u odnosu na kraj istog perioda 2019. godine, kada je neto dobit iznosila 1,95 milijardi dinara. Kvalitetniji portfolio se ogleda kroz smanjenje NPL-a sa 1,4 % koliko je iznosio na kraju 2019. godine, na 1,1% na kraju trećeg kvartala 2020. godine.

Broj korisnika digitalnih kanala distribucije na kraju trećeg kvartala 2020. godine je veći za 21,7% u odnosu na kraj 2019. godine, tako da sada oko 364 hiljada klijenata Erste Banke koristi internet i mobilno bankarstvo. Mreža Erste Banke broji 88 poslovnih jedinica na kraju trećeg kvartala 2020.godine.