Neiskorišćen potencijal nemetala u Srbiji

Struktura mineralnog bogatstva Srbije, od zeolita, granita, kaolina, dolomita, do karbonata, jedna je od najinteresantnijih u Evropi i samo od dobre strategije zavisi uspeh proizvodnje nemetala, istakao je jedan od najvećih stručnjaka za proizvodnju nemetala i sirovina u svetu, profesor Bečkog univerziteta Jacek Engel, na sednici Saveta za bazalt Privredne komore Srbije.

On je ukazao na mogućnosti razvoja nemetalske industrije u uslovima ekonomske krize, ocenivši da je to veoma stabilna grana privrede, ukoliko se vodi na pravi način. Ogroman potencijal i prirodno bogatstvo u Srbiji najuspešnije bi mogli da budu iskorišćeni proizvodnjom u malim firmama, uz uvažavanje ekoloških i standarda kvaliteta. Osim bazalta, koji je veoma popularna roba, proizvodnju i eksploataciju sirovina, u skladu s resursima, treba proširiti i na ostale minerale. Perspektivna je i proizvodnja takozvane "kamene vune" i minerala, koji se koriste u obliku u kojem postoje u prirodi, uz minimalnu obradu, bez hemijskih postupaka.

Profesor je izrazio stav da ne veruje u uspeh visoke obrade bazalta, o čemu svedoči i propast nekoliko velikih firmi. Emitovanje ugljen-dioksida je skupo i odvodi firme u stečaj, a osim toga, na evropskom tržištu sve je veća potražnja za prirodnim, ekološkim proizvodima. Opšta tendencija je povećanje potrošnje drobljenog kamena i opadanje potrošnje cementa, koji postaje skup, usled smanjenja podrške države za njegovu proizvodnju. Tako, u skladu s ekološkim standardima, drobljeni kamen postaje sve iskorišćeniji. Godine 1997. potrošnja ovog kamena i peska bila je izjednačena, dok je 2008. potrošnja lomljenog kamena porasla na dve trećine, a potrošnja peska svedena je na trećinu ukupne potrošnje ova dva materijala. Ilustrujući konkretnu potrošnju kamena, prof.

Engel je naveo da je za porodičnu kuću potrebno oko 400 tona drobljenog kamena, za školsku zgradu oko 3.000 tona, za kilometar auto puta oko 30.000 tona, dok je za kilometar železničke pruge potrebno oko 9.000 tona kamena. U pogledu svojine preduzeća koja se bave proizvodnjom minerala, najuspešnije su male, porodične firme, zbog održavanja vrednosti generacijama, strpljivog ulaganja i razvijanja. Firme na berzi imaju drugačiju poslovnu politiku, kao i firme u državnom vlasništvu, jer slede interes vlade. Ograničenja proizvodnje nemetala jesu relativno dug period investiranja i rezultati koji nisu odmah vidljivi.

Na pitanje da li Srbija ima perspektivu da bude konkurentna na evropskom tržištu, profesor je odgovorio da veruje preciznim proračunima i analizama energetskih efekata proizvodnje, dugoročnoj strategiji i matematički utemeljenim prognozama za barem 25-30 godina. Osim toga, za potpunu implementaciju evropskih propisa i standarda, neophodno je punih 20 godina, dodao je prof. Engel, navodeći primer Češke i Poljske u kojima ni nakon decenije pune primene propisa, u praksi još nije sve zaživelo.

Na sednici je ukazano i na problem transporta bazalta i ostalih nemetala u našoj zemlji, jer se rudnici nalaze uglavnom na jugu Srbije, gde nema velikih reka za prevoz do evropskih zemalja.

Predsednik Udruženja za hemiju, farmaciju, industriju gume i nemetala PKS Vekoslav Šošević ukazao je da je iskorišćavanje sirovina, odnosno proizvoda od nemetala jedna od najaktuelnijih tema u privredi i izrazio nezadovoljstvo malim brojem ostvarenih programa u ovoj oblasti i činjenicom što nije postignuto mnogo na unapređenju kapaciteta opština sa nalazištima nemetala. Prepreke su administrativne prirode, ali je problem i neobaveštenost o mogućnostima investiranja u ovoj oblasti, ukazao je Šošević.

Sednici u PKS-u su prisustvovali privrednici, direktori uglednih preduzeća, među kojima i "Trepče", "Kopaonika" iz Kuršumlije, predstavnici lokalne samouprave, opština Leposavić, Brus i Kuršumlija, načelnik Topličkog okruga, predstavnici Ministarstva za rudarstvo i energetiku, naučnih instituta, univerziteta i drugi.