Pad vrednosti turske lire komplikuje ekonomski oporavak

Turska centralna banka, suočena s rekordno niskom vrednošću domaće valute i rastom deficita tekućeg računa, odustala je od vrlo labavih mera monetarne politike donetih tokom pandemije koronavirusa podigavši stopu naknade na obaveznu rezervu u lirama.

Slabljenje lire, koja je trenutno blizu minimuma od 8 lira za USD, zakomplikovalo je oporavak ekonomije od oštrog pada izazvanog merama ograničenja u vezi sa pandemijom, a koje su na neko vreme zaustavile turizam, izvoz i proizvodnju.

Povećani uvoz proizvoda, poput zlata, produbio je deficit tekućeg računa zemlje na 4,63 mlrd USD u avgustu, pokazali su današnji zvanični podaci, a nezaposlenost iznosi iznad 13%, prenosi Reuters.

Centralna banka Turske je poslednjih nedelja nastavila s merama pooštravanja politike za podršku liri, nakon što je u septembru neočekivano podigla referentnu kamatnu stopu za 200 baznih poena, na 10,25%.

Prema današnjoj odluci, zajmodavci koji ispune uslov o realnom rastu kredita imaće naknadu na obaveznu rezervu u lirama od 9%, dok će kamatna stopa na obaveznu rezervu u devizama biti 2%. Nove stope stupaju na snagu 16. oktobra.

Lira je u petak zabeležila nov najniži kurs prema dolaru, a od početka godine je izgubila čak 25% vrednosti, uglavnom zbog zabrinutosti vezanih za iscrpljene devizne rezerve i skupe državne intervencije na deviznom tržištu.

Nezaposlenost je u periodu jun-avgust iznosila 13,4%, kao rezultat negativnih efekata pandemije Kovid-19 na tržište rada. Broj zaposlenih pao je za 1,2 miliona ljudi na 43,5% sa nivoa od 46,4% u istom periodu 2019.godine, navodi Reuters.