ASNS: Šta znači dostojanstven rad u Srbiji?

Šta znači dostojanstven rad u Srbiji? Mi smo odavno zaboravili šta taj pojam uopšte znači. Setimo ga se danas na Svetski dan dostojanstvenog rada i već sutra krenemo po starom. Gledamo svoje sitne male interese, pravdamo se strahom od odmazde onih koje sami biramo i koje izdržavamo svojim nedostojanstvenim radom.

Ovako započinje svoje saopštenje Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, koje potpisuje predsednica Ranka Savić.

Dodaje, u Srbiji je uspeh imati posao, naročito danas u vreme epidemije, kada veliki broj radnika ostaje bez posla:

- Ono što je problem je činjenica da imati posao u Srbiji ne znači da se pobeglo od siromaštva, a još manje znači garanciju dostojanstvenog rada. Prema podacima, jedan od šest radnika živi ispod granice siromaštva. Učešće minimalne zarade u minimalnoj potrošačkoj korpi iznosi 70,19%, a prosečnoj 36,59%.

U saopštenju se navodi da podizanje minimalne zarade smanjuje siromaštvo i nejednakost, podstiče ukupnu potražnju, zaposlenost i sveukupni ekonomski rast.

- Iz tih razloga pregovori oko visine minimalne cene rada moraju biti mnogo ozbiljniji i organizovaniji. Oni moraju biti zajednička akcija svih sindikata kojom će se obezbediti nužna snaga pritiska na Vladu i poslodavce. Svi zajedno moramo shvatiti da nema dostojanstva bez većih zarada - smatra Savićeva.

Ističe da uzrok niskog nivoa zarada leži i u krizi kolektivnog pregovaranja. Sve manji broj zarada se ugovara kroz Kolektivni ugovor.

- Zato je Srbija zemlja u kojoj svaki šesti zaposleni prima minimalnu zaradu, negde oko 400.000 ljudi, sa tendencijom da se ovaj broj znatno poveća zbog problema sa pandemijom Covid-19. Opseg delatnosti gde se sada isplaćuje minimalna zarada se neprekidno širi i to u turizmu, ugostiteljstvu, hotelijerstvu, samostalnim delatnostima, transportu. Zato već sada možemo da tvrdimo da više od pola miliona ljudi živi od 30.000 dinara. Dostojanstveno, zar ne? - poručuje Ranja Savić.

Da li će tako biti i u budućnosti zavisi od nas radnika i građana, zaključuje:

- Nas koji radimo, plaćamo poreze i punimo budžet, a onda se predstavljamo kao dobra ali bagatelna radna snaga, sve zarad dolaska jeftine industrije motanja kablova. Radnici i građani Srbije moraju konačno da shvate da se demokratija i dostojanstvo ne poklanjaju – već da se za njih bori.