U Hrvatskoj se razmatra mogućnost zapošljavanja uz trajni rad od kuće

Među predlozima izmene Zakona o radu u Hrvatskoj, na prvom mestu će se svakako naći fleksibilniji ugovori o radu na neodređeno vreme, tj. rešenje za liberalnije uslove u kojima se ugovori o radu ubuduće mogu otkazivati.

Kasnije bi, prema najavama hrvatskog ministra rada Josipa Aladrovića, trebalo modernizovati odredbe o radu od kuće ili na daljinu, kao i mogućnost povećanja sati dopunskog rada, a sindikati i poslodavci su već najavili da oni imaju malo dužu listu želja, piše Jutarnji list.

Oko najosetljivijeg pitanja, otpuštanja, i Ministarstvo rada, kao i poslodavci, smatraju da bi upravo fleksibiliniji ugovori trebalo da utiču na to da se smanjuje broj novih ugovora na određeno.

Oni su, naime, poslednjih godina u Hrvatskoj postali praktično pravilo, a prema ZOR-u bi trebalo da budu izuzetak.

Kako saznaje Jutanji list, smatra se da bi u ZOR-u trebalo zadržati postojeći član o "radu na izdvojenom mestu rada" i uvesti novi - rad na daljinu koji bi predviđao dva modusa - privremeni rad na daljinu i stalni rad na daljinu.

U prvom slučaju omogućilo bi se radnicima da povremeno kad to žele rade izvan prostora firme, ali bi sami bili odgovorni za uslove u kojima rade. Za stalni rad na daljinu predlažu da se utvrdi neoporeziva naknada za troškove koje radnik ima u sopstvenim prostorijama i koje bi mu poslodavac onda plaćao.

Poslodavci imaju i brojne predloge za pojednostavljivanje odredbi o zakonskom uređenju radnog vremena, a među njima će ponovo na dnevni red staviti da pauza na poslu ne ulazi u radno vreme, odnosno da nije plaćena. Tražiće i da se znatno pojednostavi evidencija radnog vremena, što uključuje i prekovremeni rad, na primer uvođenjem mogućnosti definisanja paušalnog prekovremenog rada za određene kategorije radnika (pogotovo onih koji mogu da rade u fleksibilnom režimu).

Proširio bi se i krug osoba koje samostalno određuju svoje radno vreme, bile bi pojednostavljene i odredbe o godišnjim odmorima, posebno one koje se odnose na planiranje, korišćenje i plaćanje godišnjeg odmora.

HUP bi intervenisao i u članu 95. Zakona o radu definisanjem "čekanja na rad" u vanrednim okolnostima kao što je, recimo, pandemija. Predlog je da se propiše osnovica za izračunavanje naknade za "čekanje na rad", istovetna naknadi za nezaposlene, a koja bi se isplaćivala iz državnog budžeta, dakle ne bi išla na teret poslodavca.

"Čekanje" bi značilo da je radnik i dalje formalno u radnom odnosu do isteka vanrednih okolnosti. Poslodavci, uz to, predlažu i da ih država u razdoblju čekanja oslobodi doprinosa za zdravstveno i penzijsko osiguranje i drugih doprinosa kako bi se na kraju amortizovali troškovi i sačuvalo to radno mesto.

Pregovori o izmenama Zakona o radu vodiće se odsad u redovnom nedeljnom ritmu, petkom, dogovoreno je na sastanku sindikata, poslodavaca i Ministarstva rada Hrvatske u okviru novoosnovane radne grupe.