Veštačka kiša za dve žetve godišnje

U Srbiji se veštačkom kišom napaja svega oko 2% od ukupno 4.500.000 hektara obradivog zemljišta. Poređenja radi, ističe za list "Politika" inženjer Janko Kresoja, stručnjak za uređenje i korišćenje voda, u svetskim razmerama taj procenat doseže 18% ukupnih površina za biljnu proizvodnju, dok je u državama Evropske unije čak dvostruko veći.

Prema računici Zajednice primarnih poljoprivrednih proizvođača, zbog suše je, samo prošle godine, u domaćoj biljnoj proizvodnji i voćarstvu, evidentiran gubitak od najmanje desetak milijardi dinara. Ta suma bi, procenjuje se, bila dovoljna da se izgradi sistem za navodnjavanje na tridesetak hiljada hektara oranica.

– Bez veštačke kiše nema berićeta u poljoprivredi. Izuzimajući nekoliko većih agrarnih preduzeća u Vojvodini koja uveliko primenjuju navodnjavanje i zahvaljujući tome postižu natprosečne proizvodne rezultate, pa i po dve žetve godišnje, kod nas je i dalje sve u domenu običajnih dodola, gledanja u nebo i priželjkivanja kiše. Pa čak i ako su padavine na godišnjem nivou obilate i iznad proseka, zalivni sistemi su neophodni, jer kiša uglavnom nije raspoređena ravnomerno po periodima kada je najpotrebnija za razvoj useva – podvlači inženjer Janko Kresoja i podseća da se bez sistematskog veštačkog zalivanja ne može računati na visoke prinose, na kvalitet i na stabilnost poljoprivredne proizvodnje.

Tome u prilog su i rezultati višegodišnjih istraživanja Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, koji kazuju da se uz stalno navodnjavanje rod kukuruza, na primer, povećava do jedne trećine, šećerne repe za oko 40%, dok prinos soje ili suncokreta može da bude čak i udvostručen. Osim toga, kaže za "Politiku" Svetislav Mušikić, direktor Zemljoradničke zadruge "Zadrugar" u Vrbasu, bez veštačke kiše praktično je nemoguće organizovati značajniju povrtarsku proizvodnju.

– Navodnjavanja se setimo tek kada nastane uzbuna zbog ekstremno visokih temperatura i kada suša zapreti da uništi useve. Međutim, čim padne malko kiše mi kao da zaboravimo da je korišćenje zalivnih sistema najpouzdaniji način za obezbeđenje trajne sigurnosti poljoprivredne proizvodnje. Čak polovina ukupne biljne proizvodnje na planeti potiče sa polja koja se navodnjavaju – navodi Mušikić.

Vredan pomena je primer Poljoprivrednog preduzeća "Sava Kovačević" u Vrbasu, gde se već godinama velika pažnja posvećuje korišćenju i stalnom unapređenju veštačkog zalivanja. Ovo gazdinstvo ima razuđen sistem za navodnjavanje na oko 80% ukupnog zemljišnog poseda, po čemu je kudikamo u prednosti u odnosu na slična poljoprivredna imanja u Srbiji. Još pre tri decenije ovde je utemeljeno veštačko zalivanje na oko dve hiljade hektara, a jesenas je pušten u pogon i novi sistem za navodnjavanje, vredan šest miliona evra, koji pokriva još dve hiljade hektara oranica.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 22.03.2010.)