Gornje Zleginje u ratu protiv šardonizacije

(Miodrag i Dragomir Rajković)

Vinski patriotizam ili podrumska globalizacija? "Prokupac" ili "kaberne", "šardone" ili "smederevka"? Bezrezervna podrška razvoju autohtonih sorti ili kapitulacija pred starovekovnim vinogradarskim veličinama? U Gornjem Zleginju kod Aleksandrovca, parčetu župske oblasti, nemaju dilemu. Gaje "rskavac" i toče "prins".

– Neće Francuz u Srbiji da pije svoju sortu. Traži naše. Italijani su imali autohtone sorte "nebijolo" i "san đenoveze", a sad su to svetska vina – kaže Dragomir Rajković, profesor geografije u kruševačkoj osnovnoj školi. Njegov brat Miodrag je advokat u Beogradu. Dragomir je stariji, župski smiren, po onoj da triput meri, jednom seče. Mlađi je temperamentan i energičan. Zajedno su tandem koji proizvodi jedno od najskupljih vina na našem tržištu "prins rskavac". Dakle, autohtoni, a u najmanju ruku evropski.

U Međunarodnom uredu za vinovu lozu u Parizu (OIV), ukazano je više puta da svetu preti šardonizacija, čime se upozorava na neumereno širenje globalno poznatih sorti vinove loze. Zato se poslednjih godina sve više daju preporuke da se vinogradarske zemlje orijentišu na širenje nacionalnih sorti.

Profesor Slobodan Jović je jedan od skeptika u bezrezervnoj podršci takvom razvoju pod podrškom EU, jer u promociji vinskog "ja, pa ja", vidi potencijale za "malu prevaru": on smatra da autohtona vina daju nešto slabiji kvalitet, što dugoročno može izazvati još veću zavisnost od uvoznih vina.

Miodrag Rajković ne misli tako:

– Gornje Zleginje je jako baš po "rskavcu" ("prokupcu"), sorti koja ima grozd koji nije zbijen. A kad se jede, rska se među zubima kao kamena bombona. Do šezdesetih godina, Župa je imala samo "rskavac" i "drenku", koja je služila za pravljenje stonih vina. Onda su u Župu stigle poznate sorte vrhunskog grožđa: "burgundac", "semijon", "sovinjon"... Sadili su ih nauštrb naših sorti. Naša porodica je početkom 2000. godine videla da od "rskavca" možemo da pravimo vina ravnopravna evropskim. Gornje Zleginje je pre Drugog svetskog rata imalo četiri vinarska trgovca, a porodica Rajković je gajila vinograde i proizvodila vina od sredine 19. veka. Naš otac Vladimir je insistirao da "rskavac" nikada ne ode sa našeg imanja.

Miodrag je sa bratom preuzeo vođenje podruma posle očeve smrti. Njihov deda Miloš je 1933. godine, na izložbi povodom stogodišnjice oslobođenja Kruševca od Turaka dobio priznanje za najbolje crveno vino. Naslednik, "prins rskavac" je na Novosadskom poljoprivrednom sajmu 2004. godine bio najbolje ocenjeno crveno vino.

– Traže ga stranci. Zovu i Amerikanci i Rusi. Sada imamo sedam hektara vinograda i podižemo ove godine još jedan i po hektar, a Rusi traže dva šlepera vina nedeljno.

To je osnovni problem porodičnih vinara, pred najezdom vina iz Novog sveta, koji proizvode ogromne serije, dostupne u marketima u bilo kom delu sveta.

Klonirati "prokupac"

– Mi imamo tu nesreću da naše autohtone sorte nisu visokog kvaliteta – napominje Darko Jakšić, ukazujući da nismo radili na klonskoj selekciji autohtonih sorti. Odnosno, biranju najboljih genotipova u populaciji. S tim se krenulo pre nekoliko godina, a najdalje se otišlo na klonskoj selekciji "prokupca" i još nekih sorti, što znači da tek treba raditi na njima. Proizvođači još teško prihvataju da je smanjenje prinosa osnova kvaliteta.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 21.03.2010.)