Promene u principima poslovanja vesnik promena u projektovanju poslovnih prostora - Pohvala Salona arhitekture Dejanu Todoroviću (FOTO)

Pohvala 42. Salona arhitekture u kategoriji Enterijer pripala je mast. inž. arh. Dejanu Todoroviću, asistentu na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu za realizovani Würth Srbija trening i test centar Beograd / 2018 -2019.

Kako pojašnjava za eKapiju, preseljenjem odseka logistike, u objektu centrale kompanije Würth Srbija u Surčinu oslobođen je prostor predviđen za formiranje novog regionalnog trening i test centra. Nekadašnje skladište površine 540 m2 bilo je neophodno prenameniti u prostor koji će zadovoljiti sve stalne i privremene potrebe kompanije, ali i ponuditi što veći broj mogućnosti za alternativnu upotrebu.

- Karakter, ritam konstrukcije i pozicije otvora nasleđenog prostora nekadašnjeg skladišta uzeti su kao ulazni parametri pri promišljanju intervencije. S obzirom na to da je jedan od osnovnih zahteva bila mogućnost pregrađivanja prostora na autonomne celine, a sa ciljem očuvanja postojećeg kvalitetnog prirodnog osvetljenja, kao osnovni materijal za intervenciju izabran je svetlopropusni polikarbonat. Ceo prostor podeljen je podužno, 30 m dugačkim zidom od polikarbonata, na dva dela jednake površine ali različitih programa – navodi Todorović.

Precizira da prvi prostor obuhvata pozicije fiksne namene, kao što su pokazni centar za CNC i mašine za sečenje laserom i plazmom, kao i prostoriju za testiranje novih proizvoda, dok se iza velikog pregradnog zida nalazi višenamenski prostor koji se jednostavnim pomeranjem pregradnih panela može transformisati i prilagoditi bilo kojoj programskoj potrebi korisnika.

- Na ovaj način jedinstveni prostor površine 270 m2 može lako postati niz individualnih učionica ili kancelarija, sala za konferencije, izložbena galerija, pa čak i prostor za korporativne proslave - dodaje naš sagovornik.

Govoreći o karakteristikama današnjih poslovnih prostora, Dejan Todorović kaže da je tipologija poslovnih prostora današnjice veoma složena, te da je gotovo nemoguće sagledati sve stalne i prelazne oblike koji se u okviru nje javljaju.

- Poslovni prostori trebalo bi da nastaju kao rezultat podmirivanja individualnih potreba svake kompanije i njenih zaposlenih, i ukoliko su dobro promišljeni, ishod su detaljnog upoznavanja sa njenom kompletnom dinamikom, organizacionom strukturom i politikama poslovanja - ističe sagovornik.

Dodaje da je u našoj sredini, u prethodnih nekoliko godina, sa dolaskom sve većeg broja inostranih kompanija, uočljiv postupak brisanja ili bar "razmazivanja" jasnih granica između prostora rada i prostora dokolice:

- Na ovaj način, zaposlenima se nude novi sadržaji i prividno veći komfor na radnom mestu, dok je još uvek upitan istinski rezultat efikasnosti ovakvog principa i njegove primene u našem kontekstu.

Osvrnuviši se na aktuelna globalna dešavanja i promene izazvane pandemijom virusa COVID-19, kao i lokalnih mera za suzbijanje epidemije, Todorović navodi da smo bili suočeni sa velikim promenama koje su podstakle na preispitivanje funkcionalnosti postojećih poslovnih prostora, te njihove adaptacije u nove održivije modele, ali i na promišljanje individualnih prostora za rad.

- Individualno radno mesto svakog člana domaćinstva postalo je neophodnost i neizostavan je deo svakog stambenog prostora. Migracija velikog broja kompanija iz fizičkog u virtuelni prostor vesnik je nadolazećih suštinskih promena u principima poslovanja kakvo poznajemo, a samim tim očekivane su i korenite promene na planu projektovanja poslovnih prostora. Ovakva pozicija istovremeno će biti poligon pun mogućnosti za promišljanje inovativnih modela u okviru tipologije poslovnih prostora, ali i ogroman izazov za arhitekte - smatra sagovornik našeg portala.

Kada je reč o aktuelnim projektima, Todorović posebno ističe rad na pripremi izložbe rezultata onlajn studentske radionice "Izazovi Covid-19: Arhitektura pandemije", koja je sa 98 studenata Arhitektonskog fakulteta u Beogradu i Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu realizovana tokom vanrednog stanja u aprilu, za vreme najdužeg policijskog časa.

Ova trodnevna akcija je rezultovala izradom 29 idejnih rešenja i studija u šest tematskih okvira: (1) Unapređenje funkcionalnih performansi prostora, (2) Alternativni režimi korišćenja prostora, (3) Urbani mobilijar i javni prostori, (4) Dizajn zaštitne opreme - prototipi, (5) Promenjena svakodnevica, i (6) Modeli smeštajnog prostora najugroženijih grupa.

- Kroz rad, kreativno i kritičko mišljenje u toku radionice, više od 100 stručnjaka i budućih eksperata je pokazalo svoju motivaciju, želju i energiju za profesionalnim delovanjem u skladu sa savremenim izazovima transformacije gradova i nepredvidivim procesima koji imaju direktan uticaj na prostor kao osnovnu arenu profesionalnog delovanja arhitekata i urbanista – kaže za kraj Dejan Todorović.